Опасност да земљиште за мале паре оде странцима


Ко ће спречити продају српских ораница?
Ко ће спречити продају српских ораница?

Странци ће од 2014. године моћи за мале паре да купују пољопривредно земљиште у нашој земљи, уколико Србија са Европском унијом не испреговара пролонгирање забране продаје пољопривредног земљишта страним грађанима, изјавио је Танјугу стручни сарадник у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислав Гулан.

Хектар најквалитетније пољопривредне земље у Србији данас може да се купи за 5.000 евра, а цена исте површине земље мало лошијег квалитета, односно друге и треће класе кошта између 1.000 и 2.000 евра по хектару, казао је Гулан. „Хектар такве или лошије земље у Европи кошта најмање 50.000 евра до 100.000 евра”, додао је Гулан.

„За коју годину, због лоше вођених преговора са ЕУ, у Србији ће бити могуће продати земљиште страним купцима, а присутно је и пуно шпекулација у трговини земљиштем па се оне морају спречити”, упозорио је Гулан.

Забрана продаје пољопривредног земљишта странцима у Литванији и Словачкој, које су одавно постале чланице ЕУ, а ускоро ће моћи у потпуности да користе европски аграрни буџет, продужена је, недавно до 2014. године, навео је Гулан.

Он је казао да ће Хрватска земљу странцима понудити тек када истекне 15 година од њихове кандидатуре за ЕУ, а тренутак продаје земљишта одложиле су и прибалтичке републике, Бугарска, Румунија, Мађарска…

„Данска омогућава продају пољопривредног земљишта странцима, али само ономе ко живи најмање две године у Данској”, додао је Гулан.

Србија је, према његовим речима, међутим, „тако испреговарала да ће оранице бити доступне странцима већ после четири године од потпуне примене Прелазног трговинског споразума”.

Гулан је истакао да то значи да „ће њиве и сељаци у Србији бити на ветрометини већ од 2014. године, јер од тог тренутка, неће бити начина да зауставимо странце да за мале паре купују земљиште у Србији”. „Потребно је да издејствујемо пролонгирање забране продаје пољопривредног земљишта странцима. То је задатак Владе и преговарача, који се сваких шест месеци састају са представницима ЕУ”, указао је Гулан.

Земља у Србији је квалитетна, међу најбољима у Европи, имамо 0,50 хектара пољопривредног земљишта по становнику, што је највише у Европи, а та земља није ни загађена и лако може да се преведе и у земљиште за производњу органске хране, истакао је Гулан.

„У том случају наши пољопривредници ће радити као паори – надничари за странце, а профит ће одлазити у иностранство”, рекао је Гулан, додајући да ће у таквој ситуацији највише бити угрожени мали пољопривредници, којих има највише – око 778.000 газдинстава са просечном површином поседа око три хектара.

„Да би опстали они ће морати да се међусобно удруже или да се приклоне великим системима у Србији, у супротном имају малу шансу да опстану и да добро прођу”, рекао је Гулан.

Он је указао и да су „тајкуни покуповали велике површине за наше прилике, са јединим мотивом да је продају странцима, кад то буде могуће”, уз опаску да ће „то бити могуће за око четири године”.

„Јавност мора дићи глас против овакве шпекулативне трговине земљом. То ниједна озбиљна држава не дозвољава”, нагласио је Гулан.

Гулан је указао и да је потребно враћање Фонда за земљиште, јер је „то институција која би се могла носити са побројаним проблемима”.

Извор: Тањуг/Политика


Напиши коментар