Српска животињска фарма


Борисе, ти ли си?
Борисе, ти ли си?

Србија је одавно постала Фарма. Не толико због популарности истоименог ријалити шоуа, колико због сличности са Орвеловим виђењем политичке реалности. Након што су животиње подигле револуцију против тираније фармера Џонса и успоставиле сопствену власт на „Животињској фарми”, дошло је до великог раслојавања између повлашћене класе – свиња и осталих животињских другова.

На крају су свиње завеле диктатуру, која је по много чему постала гора него она претходна. Свињска диктатура се ослањала на кратко памћење својих поданика и ширење паничног страха од могућности повратка на фарму злогласног тиранина Џонса. На „Српској фарми” већ целу деценију се избори добијају плашењем народа бауком „деведесетих”, који сваки час може да се врати ако скренемо са правог пута.

Председник Фарме признаје да његов режим није бајан, али никако не сме да дође на власт неко још гори. Ми се зато у своју корист одричемо свог млека и јабука које се „деле” на Фарми, јер је нашим вођама потребно пуно снаге да би нас одвели до жељеног циља. А тај циљ је уједињење са свим осталим животињским фармама у Европи, у једну јединствену „Животињску републику”, у којој ће свега бити у изобиљу.

На нашој Фарми предизборна кампања јевећ почела. По свему судећи,биће врло интензивна и напорна. На „Животињској фарми” свиње су знале да друге животиње не знају да пишу и читају, па су лако могле да мењају правила која су до јуче важила. Ослањале су се на овце чије је блејање у кључним тренуцима надјачавало сваку реч критике, као и на оштре зубе паса који су били њихово телесно обезбеђење. Дојучерашњи централисти тако постају главни промотори децентрализације, а корумпирани постају витезови у борби против пошасти корупције. Прождрљиво су се отимали за фотеље јавних предузећа, да би нас сада уверавали да ће убудуће спроводити објективне конкурсе. Довољно је да у медијима заблеје стару песму, па да животиње поново прогутају исте лажи. Јер потребно је и даље веровати у бајку „И Европа и Косово”, иако нам се јасно ставља до знања да је „или или”. Потребно је да поверујемо да су дани кризе остали за нама, и да од блејања не чујемо шкрипу сопствених стомака. На Фарми ће животиње током празника развити зелену заставу са папком и рогом у средини. Отпеваће десет пута заредом химну „Живеле животиње” и задовољити сопствену потребу за патриотизмом. Онда ће се сви вратити својој рутини, сплеткарењу, гажењу преко лешева зарад боље пословне прилике…Кад прође довољно времена, нећемо се ни сећати шта је било на Фарми пре десет година.

Трагови нато нечовјештва
Трагови нато нечовјештва

У књигама ће писати да је пре револуције харала само глад и куга, да смо у очајању сами себе бомбардовали па да нас је НАТО мирио, да је Косово одувек било независна држава, да бити роб уствари значи бити слободан, а бити глуп заправо значи бити образован и паметан. У кокошјем, телећем или коњском мозгу остаће понеки траг свести који ће се питати да ли је то све баш истина, али неће бити довољно писмености, а ни прилике, да се било шта каже гласно. Многи непослушни ће до тада већ бити одстрањени због тога што су издали државу, на исти начин на који су свиње поклале све шпијуне на „Животињској фарми”.

На крају ће у Србији важити само један закон, исти онај који су свиње написале на великом амбару: „Све животиње су једнаке али неке животиње су једнакије од других”. На „Животињској фарми” све животиње су завршиле као робови и нису успеле да се одупру људима, само су се свиње усправиле на задње ноге и постале људи.

Зато драги моји фармери, покушајте да се сетите идеја које смо имали пре него што смо збацили Џонса. Сетите се да смо своју Фарму желели да уредимо сами, како смо заједно сањали, без икаквих мешања и спољних притисака. Да на нашој Фарми мора да влада закон који једнако важи и за свиње и за кокошке, патке, гуске, овце, коње, краве и магарце. Свиње никако не би смеле да буду једнакије од осталих животиња.

Сваки педаљ наше Фарме је једнако важан и зато не смемо да дозволимо да је било ко дели на парцеле и продаје у бесцење. Свиње које отимају нашу храну, ходају на две ноге, пију виски и играју карте са људима, могу слободно да се иселе са Фарме. Овде има довољно жита, кукуруза, воћа, поврћа, млека и друге хране да сви пристојно живимо у слози.

Потребно је да много више мислимо једни о другима, уместо што једни другима стално копамо очи канџама и подмећемопапке и копита. Увек имајте на уму да смо се сви родили на овој истој Фарми која нас је однеговала и отхранила. Ми немамо другу фарму и зато смо дужни да се за ову нашу боримо.

Аутор: Феђа Димовић
Извор: Политика 


  • 1
    Share

Напиши коментар