Бајден тражио, Србија допушта ГМО?

Још један од "пријатеља" окупаторског режима Бориса Тадића
Још један од "пријатеља" окупаторског режима Бориса Тадића

Генетски модификована храна у Србији – ако је веровати борцима за заштиту животне средине, би ускоро могла постати стварност.

Наиме, кажу они а преноси Дојче веле, то су од Србије тражиле Сједињене Америчке Државе, а помиње се и као услов пријема у Светску трговинску организацију.

Од јуна 2009. године, у Србији је на снази Закон којим се забрањују производња и промет генетски модификованих организама (ГМО) у комерцијалне сврхе.

Својевремено је међутим, Министарство пољопривреде Сједињених Америчких Држава објавило информацију да српско Министарство пољопривреде намерава да измени тај закон јер би он могао да постане препрека уласку Србије у Светску трговинску организацију (СТО).

Србија у тој организацији тренутно има статус посматрача који је на добром путу ка чланству. То се види из документа саме СТО која је у марту ове године „поздравила интензивирање напора Србије у саображавању својих правних одредби правилима СТО“ и на својој интернет-страници навела речи вође преговарачког тима Србије са том организацијом, Весне Арсић, која сматра да је „пријем Србије у СТО веома важан за њену земљу“.

Да ли је један од услова за пријем у ту организацију и измена Закона о забрани генетски модификованих намирница? Влада Србије сама није наговестила да ће мењати постојећи Закон, штавише, она још увек тврди да је њена политика „очување и афирмација Србије као земље у којој се производи здрава храна“ као и да „ни у једној европској земљи није дозвољена употреба генетски модификоване хране“.

Ситуација у погледу последње тврдње ипак је нешто другачија. У Европској унији је дозвољена употреба читавог низа генски модификованих организама и то као животних намирница, средства за храњење домаћих животиња и за сејање и сађење. У такве спадају кромпир, соја, кукуруз и парадајз.

Уништавање гена због уцена и профита
Уништавање гена због уцена и профита

Обележавање тих намирница регулисано је националним законима на основу препорука Европске уније. У Немачкој, све то надгледа Савезни завод за заштиту потрошача и безбедност животних намирница који је потрошачима на располагању за сва питања која их муче – од правних одредби до здравствених проблема.

Према речима председника Еколошког покрета Новог Сада Николе Алексића, поменута тврдња није једина неистина у ставовима Владе Србије.

„Приликом посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена Београду у мају 2009, високи гост је поручио српским домаћинима да је врло незадовољан српским Законом о забрани генетски модификованих организама, на шта је од домаћина одмах добио одговор да ће тај Закон бити промењен“, наводи Алексић за Дојче веле.

Никола Алексић подсећа и да је Завод за заштиту биља у недавно извршеним контролама установио да је на 92 одсто парцела соје контролисаних у Бачкој и на 88 одсто парцела контролисаних у Банату – генетски модификовано. „Занимљиво је да ниједна парламентарна странка у Србији на директно питање Еколошког покрета Новог Сада није желела да се одреди према коришћењу генетски модификованих организама“, додаје он.

Различити ставови о генетски модификованој храни

Међу стручњацима постоје поприлична неслагања када је реч о последицама генетски модификоване хране по здравље. Технологија узгоја биљака је олакшана, али експерименти су показали да такви организми могу бити токсични у мери која је штетна и по људе. Постоји и могућност уношења нежељених гена у геном примаоца, што може довести до стварања мутација и канцера. Храна добијена генском технологијом може поправити укус и састав намирница.

Извор: Дојче Веле

Напиши коментар