Велики Брат: Оно што већ знају о Вама?


Мобилни телефон, нераздвојни "пријатељ" урбаног човека
Мобилни телефон, нераздвојни "пријатељ" урбаног човека

Не тако давно, дигла се бука помињањем „тамо неких“ биометријских чипова и стварањем централизоване базе података о свакоме од нас. И док шире масе о томе брину, некако на мала врата пролази чињеница да базе података већ постоје, ми смо већ увелико праћени…

Мобилни телефон

Почећемо од саме куповине СИМ картице. Да би сте то урадили сада Вам траже све личне податке а није вам дозвољено да рецимо отварате нови постпаид налог уколико имате задужења код неког од оператера (чак и конкурентног). То значи да већ постоји одредјена врста провере. Чак и да припаид картицу купите на трафици без одавања иједног податка о себи ви сте праћени јер је то начин функционисања ГСМ технологије.

Да појасним. Многи верују да уколико купе нову СИМ картицу тиме добијају анонимност. ПОГРЕШНО! Да би разговор мобилним телефоном био могућ, самуредјај са предајником комуницира на две фреквенције. Једна служи за пренос говора а друга за комуникацију самог уредјаја са предајником. На тој другој фреквенциј, мобилни телефон непрекидно шаље податке као што су унверзални број уредјаја и број СИМ картице (да не улазим превише у „ситна цревца“). Чак и када из уредјаја извадите картицу, телефон наставља да комуницира са предајником. Не верујете? Извадите картицу и окрените број 112 (медјународни код за хитне случајеве). То значи да када унесете нову СИМ картицу, она само представља нови податак а уз помоћ врло једноставне скрипте могуће је креирати профиле корисника (што се и ради а једна од примена је блокирање мобилног телефона у мрежи када је украден кориснику). Још једна од функција те „друге фреквенције“ јесте да у сваком тренутку предајницима говори где се телефон налази (буквално) и да у складу са тим зна који од оближњиг приступних тачака да користи.

Фиксни телефон

Ово је лако :) Баналан пример: Ако неко поседује два телефонска броја и за један од њих не измири рачун у предвидјеном року, оба прикључка се искључују док сви рачуни не буду измирени :) Постоје и опције (у иностранству а верујем ускоро и код нас) да се исто учини и ако не платите струју, грејање, комуналије. Кажем, све су то банални примери али јасно указују на постојање база података у којима постоји посебан простор само за вас :)

Камере

Чињеница је да смо константно снимани
Чињеница је да смо константно снимани

Предмет који мени некако највише смета, скоро никад не испаднем добро на слици :) Шалу на страну, маркети, банке, мењачнице, редови, хладови, балкони, улице, семафори, раскрснице, рампе… СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО! И чудно је како већина све прихвата уз „ма нек ме снимају ако хоће“, или брзо надју оправдање за неопходност снимања. И слажем се, замислите банку без видео надзора. Али мене не брине сам снимак као скуп слика. Ја већ неко време размишљам о софтверу који може стојати иза свега попут оног фенси препознавања лица, видјате га нон-стоп у филмовима и серијама кад се лице са снимка издвоји и упари са неким из базе података. Е ту смо, опет базе података. На једној презентацији сам видео како такав софтвер функционише а радило се о студентском пројекту. Чак и у професионалном свету још увек постоје неке потешкоће са целом овом науком али се прилично брзо превазилазе. Нећу сад да помињем ЦЦТВ систем у Лондону јер се надам да нећемо дотле стићи али… Чињеница је да смо константно снимани. Варијација на тему би могло бити „препознавање таблица“ на наплатним рампама, тако да би се свакако знало у ком се делу земље налазите – или у ком се делу земље налази ваш ауто :)

Платне картице

Лако се навикнути, лако их дају корисницима
Лако се навикнути, лако их дају корисницима

Још једна од „лакших“ ствари. До пре само неколико година већина се ужасавала при помисли на „пластику“ и нису могли да замисле живот без чекова. То је било кратког века јер се показало да су становници наше земље изузетно прилагодљиви кад се ради о начинима и комбинацијама уплате. Како сте праћени? А како нисте? Почнимо од оног једноставног „мини-извештаја“ који добијете приликом сваке уплате или подизања новца. На њему се налази информација о томе где сте и тачно када извршили трансакцију. Друга ствар, ако икад пожелите да подигнете кредит, рачунајте да ће банка извршити комплетну проверу ваших (платних) навика што опет имплицира да постоје базе података у којима постоји простор са вашим именом. Уколико имате задужење код неке друге банке (макар оно било и оних 250 динара за одржавање рачуна) не рачунајте на кредит :)

Све горе наведено јесу неки од баналнијих примера и већину (можда и све) сте знали али моја поента јесте управо та. Велика се прашина диже око нових личних карата и те „централизоване базе података“ а занемарује се податак да смо ми већ убележени у велики број „децентрализованих“ :) Трудио сам се такодје да текст не добије онај призвук „теорије завере“ и да буде што је реалнији могућ.

Закључак: Праћени смо! А то не мора аутоматски да буде лоша ствар. Све зависи од тога како ми играмо наше потезе. Неки сматрају да је прави начин „самоизолација“ и прибегавање методама из 15. века (и раније). Ја мислим да је то не само глупо већ и врло неефикасно. Такодје, на горе наведене примере може се додати још јако дуууууга листа ставки па је циљ овог текста да и сами мало размислите о њима. У наредном периоду уследиће још један текст о томе како треба „играти наше потезе“ а до тада би могли да погледате два кратка документарца: први је о Trusted Computing-у (мој омиљени) а други је о Big Brother State-у .

Да сте ви Велики Брат, на које би све начине контролисали ваше „поданике“?

Аутор: Славко Илић
Извор: itkutak.com


Напиши коментар