Виминацијум, град који су волели римски цареви

Фото:домус
Фото:домус

Један од највећих и најочуванијих градова Римског царства Виминацијум, налази се у срцу Србије на чијој је територији рођена петина свих римских императора. Археолошки парк Виминацијум посетиоцима сада делимично пружа угођај прошлог времена, а у наредним деценијама треба да га оживи.

На територији Србије рођено је 18 римских императора, петина од укупног броја императора који су владали Римом. На територији Шпаније су, на пример, рођена двојица, а на територији Немачке један. Овај податак показује колику је важност од средине трећег до краја четвртог века за Римско царство имало подручје на којем се данас налази Србија. Са њега су се ка Риму кретали будући лидери како би зауставили пропадање империје која је полако тонула у декаденцију. Један од њих, император Константин, рођен у Нишу, направио је цивилизацијски помак доневши 313. године Милански едикт којим су Хришћани признати за равноправне грађане Римског царства.

У тунелима ископаним испод гробница могли су да виде њихову унутрашњост, осликану фрескама за које археолози тврде да су међу најлепшим и најбоље очуваним делима те врсте.

Свидело им се, а људи који брину о археолошком локалитету Виминацијум верују да ће то позитивно деловати на бригу о културној баштини на овим просторима.

Метропола старог царства

Виминацијум је у време процвата био један од највећих римских градова на Балкану. Имао је између 35 и 48 хиљада становника, што га је према данашњим мерилима чинило градом величине Београда. Готово да није било римског императора који није боравио у Виминацијуму. Био је главно упориште према Тракији и Дакији, из кога је операције против Дачана водио и цар Трајан. У више наврата у Виминацијуму је боравио и цар Константин, а Филип Арајебљанин је ту ковао сребрни и златни новац.

Златни и сребрни римски новац се на Балкану ковао још само у данашњем Сиску (Сисциа).

Град врба Виминацијум основан је у првим деценијама првог века нове ере. У почетку су ту највероватније боравиле 4. Флавија и 7. Клаудија легија, да би 86. године остала само потоња. Град се развијао до најезде Хуна предвођених Атилом. Они су га 441. године уништили и после тога никада није био обновљен у целини.

Цар Јустинијан обновио је у 6. веку мало војно утврђење, али је становништво већ увелико било расељено

За археологе остаје тајна зашто је Виминацијум једини погранични римски град који није наставио да живи и после разарања, али чињеница да од 6. века није никла ниједна кућица истовремено је благодет јер пружа огромне могућности за истраживања. Посетиоци данас могу да виде северну капију војног логора, терме, палеохришћански објекат где су се сахрањивали и скупљали први хришћани, царски маузолеј и аквадукт.

Од ове године моћи ће да виде и амфитеатар, који је по површини већи од данашње Београдске арене. Археолози су до сада истражили 14.000 гробова и у њима нашли више од 40.000 предмета, од чега 700 од злата. То је највећи број истражених гробова у археолошкој историји и тешко да ће икада бити достигнут јер су све друге велике римске некрополе испод савремених градова.

Прави посао, међутим, тек предстоји јер је до сада откопано само неколико процената овог локалитета. За археологе има посла још 300 година, каже директор Археолошког парка Виминацијум др Миомир Кораћ.

Мона Лиза антике

Фреске какве се могу видети у Виминацијуму немају ни Париз, ни Лондон, ни Минхен, ни Беч. У Виминацијуму је пре 1700 година живео анонимни сликар који је очигледно био геније. Радио је слике за унутрашњост гробова, свестан да ће их видети само наручиоци, али је на њима пробио стандарде свога времена.

Свакако је најважнија млада жена коју зову Мона Лиза антике. Она је по димензијама иста као и она каснија Да Винчијева, има поглед у страну, руку савијену у лакту и обучена је у скупоцену брокатну тканину са златним нитима. На фрескама у катакомбама Италије и других делова царства обично су цртежи са скраћеним фигурама, а не уметничка дела, какво је ово.

Мамутица

Посебна атракција у Виминацијуму јесте откриће мамутице старе више од милион година. Веома су ретки примерци мамута очуваног у целини, па се откриће сматра изузетним. Конзервирана је, заштићена конструкцијом и опремљена рампом са које је посетиоци могу посматрати.

Миомир Кораћ: Културна баштина је мртва ако посетиоци не могу да је доживе

Локалитет Виминацијум уређен је тако да посетиоци за неколико сати боравка доживе дух античке свакодневице, виде како су се Римљани купали, како су јели, како су сахрањивани. Могу да се провозају двоколицама, као што су то радили и римски грађани, да виде како је вода преко аквадукта дугог 10 километара долазила у јавне чесме, храмове, терме, да виде како су се хранили, каже за Нови магазин научни саветник Археолошког института САНУ др Миомир Кораћ, директор Археолошког парка Виминацијум.

Многи Вам приговарају да од истраживања баштине правите туристички бизнис.

У свим декларацијама УНЕСКО каже да је, осим очувања и конзервације споменика, једно од важних места – доживљај посетилаца. Тиме је УНЕСКО јасно ставио до знања да сви објекти културне баштине треба да буду отворени за јавност и да посетиоци кроз њих треба да доживе прошло време. Споменици нису само споменици, већ су и део наше свакодневице и тиме смо се руководили кад смо сређивали Виминацијум као археолошки парк.

Виминацијум не ради само 1. јануара. Стално су тамо истраживачи и студенти. Имамо 20 запослених људи из околних места. За њихове плате потребно нам је 1,5 милиона динара. Новац за плате запослених на самом локалитету зарађујемо од улазница и продаје сувенира, као и од пружања геофизичких услуга. У археолошком тиму Виминацијума је неколико најбољих геофизичара у овом делу Европе. Они су у стању да уз помоћ инструмената “виде” објекте у земљи и пружају услуге у Словенији, Хрватској, Црној Гори, Катару, Турској, Чешкој и још неким земљама.

Код нас стално ради 24 истраживача, 7 доктора наука, исто толико доктораната и десетак магистраната. Сарађујемо и са више универзитета из Европе, попут Минхена с којим радимо стронцијум анализе како бисмо утврдили одакле је који житељ Виминацијума дошао. Сарађујемо са универзитетима у Болоњи и Анкони.

Шта Виминацијум данас нуди посетиоцима?

Ми смо за шест година подигли Археолошки парк и до сада смо успели да откријемо неколико крупних објеката – северну капију војног логора, терме, аквадукт, царски маузолеј. У протекле две и по године радимо на истраживању јединог римског амфитеатра на простору средње Европе. Амфитеатар је димензија 135×128 метара, за десет метара је већи од београдске Арене.

Могао је да прими око 10.000 гледалаца, готово трећину становништва тадашњег Виминацијума. Десетине и десетине хиљада кубика земље ископано је и извезено са простора амфитеатра.

Критичари у први план стављају профит

Могао бих да им кажем да изађу на националне сајтове за науку САД или Јапана, где ће видети да се само десет до двадесет одсто пројеката финансира, а да није профитабилно. Или да се многи угледни математичари у САД баве примењеном математиком на берзи и питам их да ли то значи да су они мање математичари од оних који се баве само теоријом? Сигурно не.

Са својом екипом могу мирне душе да отворим три или четири сонде годишње на локалитету и да се бавим само теоријом на четвртом спрату Академије наука. Али, знам какав златан рудник овај локалитет поседује и то себи не смем да дозволим због тога што сањам дан када ће 4.000 људи из Браничевског округа живети од Виминацијума.

Убеђен сам да ће за десетак, петнаест година Виминацијум изгледати као Ерпорт сити и да ћемо појединим данима истаћи таблу да не можемо да прихватимо све који тог дана дођу. Највероватније ћемо ове године отворити и посебан занатски центар из римског периода, где ће посетиоци имати прилику да виде како су Римљани правили опеку и керамику. Све, дакле, иде ка економској одрживости. Ваши планови тичу се и других римских локалитета.

Најприродније је да се сви локалитети на подручју Србије на којима су рођени римски императори повежу у једну целину и направи туристичка рута „Итинераријум Романум Сербиае“ или „Путевима римским императора“. Дужина ове руте је више од 600 километара и протеже се од Војводине до југа Србије, од Сирмијума (Сремске Митровице) до Царичиног града Јустинијане приме код Лебана. Како повезати све те локалитете и како обезбедити инфраструктуру која сада практично не постоји? Ур

адио сам једну студију која треба да стандардизује све те објекте и створи услове за прихват туриста и упутио је Европској инвестиционој банци (ЕИБ). Основни услови су да локалитети буду отворени целе године, да имају неколико покривених објеката, да не зависе од временских услова, да имају коморне санитарне чворове, сувенирницу, простор за прихват туриста, као и водича са беспрекорним знањем бар једног светског језика. Ова рута може у првим корацима да буде атрактивна за више од 300.000 туриста и пружа могућност да се заради 300 милиона евра на годишњем нивоу. Пројекат има подршку Владе и ја се надам да ћемо у наредних неколико месеци добити позитиван одговор од ЕИБ.

Рута мора да буде стандардизована и завршена најкасније до 2012. како бисмо спремни дочекали велику прославу Миланског едикта која је планирана за 2013. годину. Једно од централних места биће и Ниш. Када светске очи буду уперене у Ниш, родно место цара Константина, природно је да уредимо то наше двориште у дужини од 600 километара и позовемо туристе из света да га обиђу и да му се диве.

А путеви?

Путна инфраструктура није сјајна, али није она најбитнија у целој ствари. Туристи ће нам опростити рупе на путу и лошу сигнализацију, али нам неће опростити ако дођу на локалитет и наиђу на затворена врата, ако немају санитарни чвор, ако немају сувенирницу из које ће понети макар магнет. А ми ћемо, свакако, бити осиромашени ако не попију кафу и киселу воду.

На каквим подацима и искуствима базирате процену да би идеја о путевима римских царева могла да се реализује?

У Немачкој је 400.000 људи спремно да види нове просторе из римског периода. Израдили су студију према којој треба да се уложи 80 милиона евра у месту Елинген, између Штутгарта и Минхена. То ће бити нека врста Дизниленда из римског доба, са свим “адреналинским садржајима” и комфором за савременог човека. Пријатно смо били изненађени кад смо добили најаву да ће следећег месеца код нас доћи људи који пројектују тај велики Лимес парк. Долазе у Виминацијум да виде наша искуства из Археолошког парка, а посебно научноистраживачки центар Виминацијума „Домус Сциентиарум Виминациум“. У центру, осим научноистраживачког дела, има и 138 лежајева за посетиоце који ће у њему боравити. То је прво “археолошко одмаралиште” у свету у којем постоји и термални део, као у доба Рима. Радови на центру су још у току. У тај објекат хоћемо да доведемо америчку и европску клијентелу трећег доба, љубитеље археологије. Њихов боравак од две недеље треба да кошта између осам и 12 хиљада долара. Прошле године смо започели разговоре са америчким организацијама које се баве довођењем овакве клијентеле. Планирано је да први гости у Виминацијум стигну средином 2012. године. Објекат је, иначе, у стилу римске виле са пет атријума, библиотеком, конференцијском салом, са галеријом-трпезаријом у којој се налази трицлиниум, римска трпезарија у облику ћириличног слова п у којој се једе у полулежећем положају.

Трајанов мост

У градњи Трајановог моста учествовале су легије стациониране у Горњој Мезији. Наша идеја је да направимо реплику неколико првих стубова тог моста и да инсталирамо холограм, како би посетиоци могли да уживају. Мост је био апсолутно највећи мост тог времена, дугачак километар, са 50 стубова. С наше стране видљиви су остаци три стуба. Идеја је и да и Трајанову таблу учинимо видљивом и доступном са копна.

Компромис са електропривредом

Виминацијум је тик уз копове ТЕ Костолац, а и сам антички град лежи на налазиштима угља. Археолози су због тога у сталној трци са временом, како би откопали што више објеката пре него што до њих дођу багери термоелектране. Са енергетичарима је направљен договор и постигнут компромис тако што су зону заштите померили за 120 метара да се производња угља повећа на 12 милиона тона, што је предуслов за пуштање у рад трећег блока ТЕ Костолац. То је здрав компромис електропривреде и археологије које подједнако треба да се развијају. Изгубићемо део објеката, али ћемо значајан део задржати. После 30, 40 година, када нестане угља, са димњака ће бити диван поглед на антички парк.

Виминацијум се простирао на 450 хектара и за трећину је био већи од Помпеје. Помпеју је 2010. посетило 11 милиона људи и сваки је улазницу платио 12 евра. Антички град је у ораници и испод ње ври од још неистражених храмова, форума, туатара, хиподрома. Археолози прижељкују да нађу и царску палату, ковницу новца и друге објекте У Виминацијуму је пронађен један од најлепших и најочуванијих Христових монограма. То је монограм какав је цар Константин видео у сну пре одсудне битке са Мексенцијем код Милвијског моста, после које је завладао целим Римом. Хришћански писац из 4. века Лактанције записао је да су се цару на небу указала грчка слова x (хи) и р (ро), што је скраћеница од грчке речи Христос.

Извор: Нови магазин

Напиши коментар