Из Србије „исцурело“ 2,8 млрд. евра

U Srbiji trenutno posluje oko hiljadu preduzeća čiji su osnivači iz najpoznatijih of-šor zona
U Srbiji trenutno posluje oko hiljadu preduzeća čiji su osnivači iz najpoznatijih of-šor zona

Домаће компаније и огранци страних фирми за првих осам месеци ове године пренели су у земље са оф-шор зонама око 2,8 милијарди евра.

Највише је отишло ка Швајцарској и Холандији, а затим на Кипар и у Луксембург.

У Србији тренутно послује око хиљаду предузећа чији су оснивачи из најпознатијих оф-шор зона, од Кипра, преко Девичанских и Маршалских Острва, до Сан Марина. Истовремено је на Британска Девичанска Острва, те Линхенштајн и Панаму, отишло стотинак милиона евра, показују анализе Народне банке Србије.

Према подацима међународних финансијских институција, данас у свету постоји на десетине оф-шор зона, а међу најпознатијим земљама пореским рајевима су Лихтенштајн, Кипар и Луксембург. Не заостају ни Британска Девичанска Острва, а оф-шор зона има и у Латинској Америци и Азији, где су најпознатији Хонгконг и Макао.

Према најновијим подацима Агенције за привредне регистре, највише предузећа је регистровано на Кипру. У овој оф-шор зони је 667 привредних субјеката који послују у Србији, а чији је бар један оснивач са Кипра. На Британским Девичанским Острвима их има 156, а у Луксембургу 79. На Кипру су регистроване чак и две предузетничке радње које послују у нашој земљи.

Најпознатија фирма, чији је оснивач регистрован у овој земљи, јесте Делта макси, компанија коју је Мирослав Мишковић продао белгијском Делезу. У Холандији је регистрована фирма Ладерна чији је власник Милан Беко.

У Србији такође има и фирми које су купила предузећа и инвестициони фондови који су регистровани у оф-шор зонама. Власник компаније Књаз Милош рецимо је фирма Клејтс Холдинг из Холандије, а раније је месну индустрију Карнекс из Врбаса купио инвестициони фонд Мидланд са Британских Канарских Острва…

Оф-шор компаније су, према речима економиста, потпуно легалан начин пословања, на основу којег власници региструју предузећа у земљама где постоје пореске олакшице и где су ниски трошкови регистрације. „Суштина оф-шора је да се отклони плаћање разних врста пореза и да се преко ‘изнајмљених’ власника и директора прикрије идентитет и имовина стварних власника“, каже добро упућени саговник.

У Пореској управи кажу да власник фирме регистроване у оф-шор зони, при њеној продаји, не плаћа порез на капиталну добит од 20 одсто. Такође, ако књижи профит у оф-шор зони, власник тамо може да исплати и дивиденду и поново избегне опорезивање од 20 одсто.

С друге стране, оснивање и одржавање компаније на Кипру стручњаци процењују на око 10.000 евра. Плаћају се услуге око одржавања компаније, накнада директорима и секретару компаније. Коштају и локалне услуге вођења књига и сачињавања годишњих финансијских обрачуна. Прописана је и обавеза ревизије тих обрачуна. Нису јефтине ни банкарске услуге, а надасве повремена путовања на Кипар и назад.

Оф-шор је начин на који опстаје наша економска политика

Економиста Љубомир Маџар каже да оф-шор пословање постоји у целом свету. „Привреда, такође, може да успе само ако има слободу да инвестира како и где хоће. Оф-шор пословање је и начин на који опстаје наша економска политика. Ако, рецимо, политика привреди угрожава опстанак, онда би привредници требало да имају алтернативу да са својим капиталом раде шта хоће“, каже Маџар.

Извор: Блиц

Напиши коментар