Покрајинске институције тихо уводе „војвођански језик“


Професор Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић истиче да речи као што су „замолница", „особни лист" и „извод из очевидника" нису део српског језичког стандарда
Професор Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић истиче да речи као што су „замолница", „особни лист" и „извод из очевидника" нису део српског језичког стандарда

У Војводини је на делу перфидно увођење новог „војвођанског језика“, који се већ користи и у званичним покрајинским институцијама! На формуларима Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање, на пример, у употреби су речи које нису у духу српског књижевног језика попут „замолница“, „особни лист“ и „извод из очевидника“.

На допису који је из Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Новом Саду послат на адресу Историјског архива из Чачка стоји: „Надлежан орган социјалног осигурања обратио се замолницом овој служби да се за горе именованог достави преглед пензијског стажа које се признаје за пензију. Молите се да овој служби доставите препис особног листа или извод из очевидника.“

Овај допис има званичан печат покрајинске државне установе, а потписао га је начелник Одељења за пензијско и инвалидско осигурање Миле Ћулибрк. Позвали смо јуче ову војвођанску установу и од начелника Ћулибрка сазнали да он не зна одакле те речи на обрасцу који оверава.

– Не могу да вам кажем одакле то јер је текст у машини! У овом тренутку заиста не знам како се то ту нашло – био је збуњен начелник Ћулибрк када смо га јуче позвали.

Он нам је обећао да ће проверити о чему се ради и да ће нас потом контактирати. Међутим, до закључења овог броја то се није десило.

Професор Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић каже за Пресс да је српски књижевни језик званичан језик државне и друштвене кореспонденције и да је обавеза свих државних органа да то поштују. Он истиче да речи као што су „замолница“, „особни лист“ и „извод из очевидника“ нису део српског језичког стандарда.

– Очигледно да се у поменутом случају ради о хрватизирању језика. Речи „замолница“, „особни лист“ и „извод из очевидника“, које се налазе у допису који је послат из покрајинске државне установе, нису саставни део српског језичког стандарда нити су део активног лексичког фонда – истиче Брборић.

Наш саговорник објашњава да је у конкретном случају у питању типски образац, што значи да се неко ко га је правио очигледно намерно поиграо с тим.

– Неко ко је правио овај образац очигледно се поиграо и убацио хрваштину у званичну кореспонденцију – сматра Брборић.

Председник Удружења „Ћирилица“ Драгољуб Збиљић сматра да је у Војводини већ дуго на делу похрваћење српског језика, а у циљу стварања новог „војвођанског језика“.

– Мени је као професору српског језика очигледно да преко похрваћења српског језика и затирања ћирилице у Војводини неко покушава да издвоји језички „нуспроизвод“ који би се звао „војвођански језик“, а који би више личио на хрватску варијанту српског језика. То је нова опасност која прети разбијању Срба и њиховог језика. Све то се чини ради преименовања српског језика у Војводини у „војвођански“ – упозорава Збиљић.

Он истиче да је крајње време да се Срби тргну и „зауставе растакање на нове нације и измишљање новог језика и нових писама“.

– Срби би морали да већ једном почну да се понашају као сви престижни народи у свету и да се културно богате на српском језику и једином српском писму, а то је ћирилица. Допустивши да се уведе неуставан члан 26 Статута Војводине с другим писмом (латиничним), Скупштина Србије је директни изазивач овакве појаве у Војводини, што је погубно за будућност српске нације, српског језика и писма – каже Збиљић.

Александар Мартиновић из Српске радикалне странке каже за Пресс да му допис послат из ПИО фонда личи на званичан речник хрватске државе и Туђманов политички новоговор.

– Заиста је скандалозно да било која институција у Србији користи хрватске речи у званичној преписци. Не знам како се могло десити тако нешто – запањен је Мартиновић.

Драгољуб Збиљић из Удружења „Ћирилица“ каже да се „војвођански језик“ као варијанта која би заживела у Војводини спомиње већ десетак година.

– Српска нација је и досад разбијана преко преименовања језика и прихватања другог, туђег писма. Католичење Срба је процес који се спроводи већ хиљаду година. Србима се латиница намеће још од 1060. године, а највеће латиничење Срба догодило се у периоду између 1961. и 1978. године. Ово сада је последња фаза латиничења Срба у Србији – истиче Збиљић.

Аутор: Виолета Недељковић
Извор: Прес


Напиши коментар