Србија рекордер по каматама у Европи

Банке у Србији наплаћују највеће камате у Европи
Банке у Србији наплаћују највеће камате у Европи

Истраживање Економског факултета у Београду показало да су кредити за привреду код нас готово двоструко скупљи него у еврозони, док су код стамбених зајмова камате два и по пута веће.

Банке у Србији наплаћују највеће камате у Европи, показало је истраживање Економског института из Београда.

Тако је просечна каматна стопа на стамбене кредите код нас 5,82 одсто годишње, док је у земљама еврозоне 3,26 одсто. Просечне камате на инвестиционе кредите привреди у Србији су 7,89 одсто, а у еврозони 2,93 одсто, пише „Прес“.

Владимир Вучковић, уредник магазина „Макроекономске анализе и трендови“, који је и представио резултате истраживања, објашњава да су основни разлози за овако високе камате валутни ризик и висока стопа ненаплативих потраживања банака од привреде.

„Валутни ризик се услед слабљења динара прелива у кредитни ризик и недостатак дугорочних извора финансирања“, наводи Вучковић.

Директор портала Каматица Душан Узелац објашњава да не треба заборавити ни висину камате коју банке нуде грађанима на штедне улоге.

„Банкама у Србији је скупо да позајме новац из иностранства зато што је ризик земље већи и због тога са много вишом каматном стопом морају да увере грађане да положе свој новац код њих на штедњу.

Када банке дају некоме на штедњу пет одсто, не могу неком другом да дају кредит за три одсто, и то је најпростија рачуница која постоји. Једноставно, банке људе деле на две категорије – они који имају и они који немају новац. Оне који имају морају да убеде да дају новац банци, а оне друге убеђују да узму те паре“, објашњава Узелац.

Верољуб Дугалић тврди да су чисте глупости оцене да је додатан разлог што банке држе високе камате у Србији релативно висока стопа ненаплативих потраживања од привреде.

„Те каматне стопе биле су високе и пре седам година, када ненаплативост није била оволика. То јесте један од проблема, али свакако не доминантан“, каже Дугалић.

Он истиче и да читав низ негативних чињеница поскупљује кредите код нас.

„Нестабилност система, непоузданост државе, неефикасност функционисања институција чине јако лошу свеукупну слику. Пошто су банке различито организоване, најбоље пролазе оне које се финансирају из иностранства.

Те банке, рецимо, неком Енглезу или Французу плате један одсто на штедњу, а онда тај исти новац продају својој филијали у Србији, која ће га искористити да некоме да кредит са каматом од пет одсто“, објашњава Узелац.

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић наводи да би и наша земља имала ниске камате да јој је и инфлација два одсто, као у ЕУ.

„Међутим, код нас је инфлација 10 одсто, што значи да би каматна стопа требало да је пет пута већа. Зашто се не помиње да су издвајања за обавезну резерву чак 30 одсто“, одговара Дугалић на оцене истраживача Економског института и додаје да би боље било да је „поштено наведено да је инфлација основни фактор према којем се одређује каматна стопа“.

С друге стране, званични подаци показују да добит банака у Србији из године у годину расте, па су тако пословне банке у 2009. години оствариле добит од 20 милијарди динара, док су већ наредне, 2010, зарадиле готово пет и по милијарди више, односно 25,4 милијарде динара.

Раст се наставља и ове године, па су тако банке у Србији за првих шест месеци оствариле добит од 22,1 милијарду динара.

Извор: Прес

Напиши коментар