„Српски понос“ против беле куге

На Велику госпојину одржан је скуп "Српски понос" на коме су се окупиле породице са троје и више деце.
На Велику госпојину одржан је скуп "Српски понос" на коме су се окупиле породице са троје и више деце.

Огорчени што се о Паради поноса расправља као о важном државном питању, сувоборски домаћини одлучили да узврате ударац и јавно препишу рецепт за избављење српских села.

Варошица Прањани под скутом Равне Горе уписала се у историју лета 1944. када су мештани на Галовића брду направили аеродром за евакуацију 512 америчких авијатичара у чувеној операцији „Халијард“. Позната је и по ракијади, такмичењу у испијању српске мученице.

Ове године Прањанци су се прочули по томе што су објавили рат белој куги. На Велику госпојину одржан је скуп „Српски понос“ на коме су се окупиле породице са троје и више деце. У Прањанима кажу да је то њихов одговор на свеопшту расправу у Србији око одржавања Параде поноса. Манифестација је одржана на иницијативу прањанског домаћина Радована Веселиновића.

– Бела куга одавно хара српским селима и прети да уништи нашу земљу. Од око 600 породица, колико их има у Прањанима, 58 породица има троје и више деце, а жеља учесника овог скупа била је да окупимо родитеље и децу и тако упозоримо да ће наша села нестати ако се нешто под хитно не промени. Истовремено смо хтели да одамо признање свима онима који су се у овим тешким временима одлучили за бројну породицу. То нам је била основна идеја.

Због даноноћних расправа око одржавања Параде поноса о којој се говори као о неком најважнијем државном питању, наша манифестација „Српски понос“ логично се наметнула као одговор на нешто што је неприродно и противно свим божјим законима – објашњава 47-годишњи Веселиновић који има троје деце, али додаје да та бројка није коначна.

Када је реч о наталитету, Прањани су у односу на нека друга села у овом делу Србије у нешто бољој ситуацији, али Чедомир Вујичић, иначе отац четворо деце, сматра да је стање далеко од онога како је некада било.

– Статистика и демографски подаци су поражавајући за Србију, али то као да нико не жели да чује и види. У Прањанима је по попису из 1902. године било 5.000 становника и 600 домаћинстава, а данас имамо нешто више од 2.000 становника.

Колико је лоша ситуација, говори и податак да сваког месеца у Прањанима нестаје по једно домаћинство јер је све више старих и болесних. Ето, то је разлог због чега смо се одлучили да направимо ову манифестацију и да на тај начин сигнализирамо држави на проблем који нас води у пропаст – истиче овај 50-годишњак.

Празне школске клупе

Сеоска и општинска власт нису имали слуха за манифестацију „Српски понос“, за разлику од запослених у основној школи „Иво Андрић“ у Прањанима.

– Наш интерес и циљ је да у школи буде што више ђака, а то никако не може да се постигне без здраве породице са много деце. Да је ситуација катастрофална, сликовито говори податак да је у школи пре 10 година било 650 ученика, а данас их је свега 298.

Ето, то је разлог због чега смо подржали акцију са скромних 10.000 динара и уметничком сликом коју је на поклон добила Анђела Браловић, најмлађа учесница манифестације, која се родила пре 40 дана – каже Горица Станојевић, директорка школе „Иво Андрић“.

И Веселиновић и Вујичић би волели да се пелцер овог скупа прими на тлу целе Србије, што би било изводљиво уз помоћ државе:

– Обратили смо се писмено месној заједници Прањани, а преко њих и општини Горњи Милановац, са молбом да нам помогну неким симболичним новчаним износом да организујемо ову манифестацију. Међутим, били смо запрепашћени одговором и њиховим тумачењем да је реч о приватном скупу и да због тога не могу да нам помогну.

После оваквог одговора упитали смо се чији смо ми грађани и којој држави рађамо и негујемо децу. Овакав однос власти је нехајан и неодговоран, али прешли смо преко тога, сами смо сакупили новац и остварили ову замисао. Убеђени смо да ће „Српски понос“ постати традиција.

Организатори манифестације су били презадовољни одзивом, а посебно су се обрадовали доласку Наташе Марковић, рођене Којовић, која је због „Српског поноса“ допутовала из Линца.

– Одушевљена сам идејом да се убудуће организују овакви сусрети јер је то права порука Србији да су јој потребне бројне породице. Рођена сам као треће дете. Данас сам мајка двоје деце и волела бих да на овај скуп дођем као мама троје деце.

Тужна сам због чињенице да су српска села опустела, а то најбоље видимо ми који у отаџбину долазимо с времена на време. Драго ми је што су Прањани колевка ове здраве идеје која треба да се прошири на целу Србију. Последњи је час да се побринемо за будућност Србије – поручује Наташа Марковић.

Извор: vesti-online.com

Напиши коментар