Хрвати траже своје, а продали наше

Једно од важних нерешених проблема између Србије и Хрватске јесте и питање имовине и решавање имовинских права
Једно од важних нерешених проблема између Србије и Хрватске јесте и питање имовине и решавање имовинских права

С последњим даном септембра истиче рок, ко зна који по реду, за достављање захтева за утврђивање власничких удела у друштвеним предузећима, чији су оснивачи фирме из бивше Југославије.

Влада Србије до јуче се није изјашњавала о томе да ли ће га још једном продужити, али они који прате ову бесконачну тракалицу спремни су да се кладе да ће, до коначног решења, српска држава поштовати Споразум о сукцесији и „чувати хрватску” имовину у Србији.

У Уредби о заштити имовине делова предузећа, чије је седиште у бившим републикама СФРЈ, тај рок се мењао свака три месеца од јуна 2008. Измена тог документа је у надлежности Министарства за економију, речено је јуче у том министарству, али у његовој служби за односе с јавношћу до после поднева нису знали да кажу да ли ће тај рок и овом приликом бити продужен.

„Једно од важних нерешених проблема између Србије и Хрватске јесте и питање имовине и решавање имовинских права“, подсећа др Дејан Јововић, некада помоћник министра за економске односе са иностранством у Влади СРЈ, данас саветник у Бироу за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије.

Он наводи да је „споразумом о сукцесији СФРЈ, потписаним у јуну 2001. године, предвиђено да се расподела државне имовине изврши према принципу да сва непокретна имовина СФРЈ припадне државама наследницама на чијој се територији она налази. Правна лица, власници непокретне имовине, према овом споразуму – ‘анекс Г’, задржавају право власништва према стању из 1990, без обзира на чијој је територији та имовина“.

Међутим, Хрватска, као и још неке бивше републике некадашње заједничке државе, није поштовала овај принцип.

„Хрватска је још пре ступања на снагу Споразума о сукцесији, 1991. године донела Уредбу о национализацији српске имовине, којом је пренела власништво на државу Хрватску. Под утицајем међународне заједнице, уредба је повучена, али је већим делом та имовина већ била продата пре правоснажности Споразума о сукцесији“, додаје Јововић.

Имовина вредела 1,8 милијарди евра

Према Дирекцији за имовину Републике Србије, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, али и локалних самоуправа у Хрватској у тренутку распада СФРЈ, износила је 1,8 милијарди евра, а хрватских у Србији око 800 милиона евра. Али, према другој званичној процени, од прогнаних Срба и наших фирми из времена СФРЈ у Хрватској је остала имовина вредна бар неколико милијарди евра. Најмање 65.000 кућа и станова. На другој страни, загребачки „Јутарњи лист” наводи да око 150 предузећа има имовину на подручју Србије коју сада користе српске фирме, а само двадесетак их је решило питање власништва.

Најмање интереса за ‘анекс Г’ има Хрватска

Састанак земаља наследница СФРЈ, посвећен подели заједничке имовине, заказан за почетак маја ове године у Сарајеву, отказан је на захтев Србије. Представник Србије у Комисији за сукцесију др Гашо Кнежевић тада није желео да каже зашто је Србија тражила одлагање састанка, наводећи да је „било разлога”.

Кнежевић је разлог недавно саопштио. Мајски састанак Комисије за сукцесију у Сарајеву отказан је на инсистирање Србије због тога што организатори нису хтели да ставе „анекс Г” као посебну тачку дневног реда, рекао је Кнежевић.

„Наводно су се томе противили сви, тако је нама речено. Оно што ја сигурно претпостављам јесте то да су се Хрвати противили, јер они са наше стране имају предложен нацрт билатералног уговора о спровођењу ’анекса Г’ који им је послат пре годину и по дана. Они на њега нису реаговали“, каже он.

Кнежевић наводи да „најмање интереса за стављање ’анекса Г’ на дневни ред има Хрватска. Пошто је свесна да су многа физичка лица српског порекла имала имовину у Хрватској, која је била атрактивна не само због пословних односа него и због туризма. Циљ Србије је да се тај анекс што боље спроведе”.

„Анексом Г” све државе су замрзле имовинско стање са 31. децембром 1990. године. Намера је била да се са тим датумом имовина заштити и врати власницима у посед, а ако је то немогуће да се исплати новчана накнада по тржишној вредности.

Радмила Никшић, адвокат, била је директор мешовитог предузећа „Екстра бизнис сервиса”, које се бавило решавањем власничких права у Хрватској и Србији, каже да је држава Хрватска чинила све што је могла да правним, али и ванинституционалним мерама, у потпуности онемогући или максимално успори примену Споразума о питањима сукцесије.

Одмах након ратификације споразума, у СРЈ почело је и враћање имовине, не само предузећима из Хрватске, већ и из Словеније и Босне и Херцеговине у Србији. Тако је враћено више од 11.000 метара квадратних пословног и другог простора хрватском Вартексу, словеначким фирмама Аеро и Компас, али и босанској Криваји.

Радмила Никшић подсећа на пресуду Трговински суд у Београду од 29. октобра 2004. којом је загребачком предузећу Астра интернационал враћен пословни простор у бившој Улици Моше Пијаде, сада Дечанској број 5 у Београду, површине 166 квм. Предузећу које је користило ту имовину суд је наложио да у року од осам дана испразни канцеларије и кључ од улазних врата преда тужиоцу. Радмила Никшић, као правник, поздравља овакву одлуку нашег суда, али подсећа да многа предузећа из Србије и појединци, власници имовине и носиоци станарског права у Хрватској, још чекају да суседна држава примени право Европске уније, којој ће догодине приступити, упркос чињеници да га упорно игнорише.

Извор: Политика

Напиши коментар