Четврт столећа чувари Чегра


Селе са супругом, сином, снајом и унуцима на Чегру
Селе са супругом, сином, снајом и унуцима на Чегру

Породица Марковић из Доњег Матејевца већ скоро четврт века брине о спомен-комплексу Чегар код Ниша. Овим необичним послом први је почео да се бави Селомир Марковић Селе (66) још 1988. године, док се данас свих седам чланова његове породице – међу којима је и троје унучади, свакодневно стара да туристи који дођу да обиђу место славне чегарске битке, затекну споменик у достојанственом стању.

И већ 24 године Селе дочекује туристе на исти начин: кафом, ратлуком и домаћом ракијом. И стрпљиво, али увек са истим жаром, приповеда посетиоцима о славном ресавском војводи Стевану Синђелићу и његових 4.000 ратника који су пали 1809.године у бици са Турцима у Првом српском устанку.

Нема сумње: таква се посвећеност у послу ретко среће. Поготово ако посао није плаћен!

– Пре 24 године тадашњи директор Народног музеја Богомир Станковић је у мени видео човека који воли ово место и који познаје солидно део српске историје. Дао ми је кључеве од куле и функцију – домаћин комплекса. То су једногласно прихватили у одбору за прославу 180 година од чегарске битке који је бројао 100 људи. Звање и данас имам, али посао радим – волонтерски. Од града или државе ни динара до данас нисам добио – прича Селе, коме у одржавању комплекса помажу супруга Ружица (59), син Срђан (36), снаја Маја (31) унуке Милица (12) и Ана (11) и унук Лазар (7).

Прича да је за необично дуги волинтерски век добио од града јединствено признање, пре две године када је обележавано 200 година од битке, али, финансије више нико и не помиње.

Без обзира на годишње доба, дан почиње чишћењем комплекса и паљењем свеће на гробу Стевана Синђелића. За незваним ноћним посетиоцима, који ово место редовно походе и скрнаве, остају трагови пијанки и поноћних гозби па то ујутро неко мора да покупи пре него почну да пристижу посетиоци.

Селе са супругом Ружицом  чисти и брине се о споменику
Селе са супругом Ружицом чисти и брине се о споменику

-Сваког дана утрошим два сата прво да покупим поломљене флаше и разбацане лименке од претходне ноћи. Чак око споменика ноћи возе кола, па остану трагови од гума, што морам да обришем. Зими очистим снег око целог комплекса. Иако се може десити да тог дана нико не дође, старамо се да све буде увек спремно за туристе. Већ четири године је било обећања да ће ме запослити на одржавању комплекса, али сам и даље незапослен – прича Селетов син Срђан.

Селетова супруга Ружица каже да дневно скува и по 100 кафа.
– Скоро сваког дана сам овде на Чегру. Башту код куће имам времена да обрађујем само ујутро и увече. Зими има мање посла, па онда имам више времена за кућне послове – објашњава она.

Снаја Маја пере шољице на оближњој чесми, риба тоалете и продаје сувенире.
– Замислите како изгледају тоалети када кроз њих прође 500 ученика дневно. Деца ко деца, не пазе, али треба за њима поспремити. Једном недељно оперем и почистим степеништа куле. Као у својој кући – додаје Маја.

А када дођу туристи, наступа Селе. Смиреним баритоном сваком госту напомиње да је улазак у кулу бесплатан. Многи водичи екскурзија имају његов телефон, па најављују долазак. Јер, обилазак Чегра са Селетом доживљај.


Напиши коментар