Брисел строжији према српском селу


Правила налажу да на самом почетку пољопривредници морају обезбедити цео износ новца потребног за реализацију инвестиције
Правила налажу да на самом почетку пољопривредници морају обезбедити цео износ новца потребног за реализацију инвестиције

Након што по добијању статуса кандидата Србија испуни све услове за повлачење новца из претприступних фондова, за рурални развој моћи ће да рачуна на свега двадесетак милиона евра годишње, што је дупло мање новца од оног на који су рачунали домаћи аграрни званичници

Све је очигледније да ће Европљани српској пољопривреди упутити дупло мање средстава из претприступних фондова него што су то самоуверено на сав глас лицитирали домаћи званичници. На свако мало челници Министарства пољопривреде подсећали су јавност како се Србији смеши око 50 милиона евра годишње европских пара за пољопривреду, чим постане земља кандидат.

Мада нико није питао бившег ресорног министра Сашу Драгина и његове помоћнике на којој основи износе такве процене, у Канцеларији за придруживање Европској унији изводе другачију рачуницу. Заменик тог владиног тела Огњен Мирић каже  да ће у наредне две године из претприступних ИПА фондова за све намене Србији бити усмерено 400 милиона евра или по 200 милиона евра годишње. С обзиром на то да, према његовим речима, петнаест одсто укупних средстава “отпада” на рурални развој, за село ће бити опредељен 21 милион евра годишње након што по добијању кандидатуре Србија испуни све услове за повлачење новца.

Од 2014. на снагу ступа нова финансијска конструкција ЕУ, од које још увек није познато колико би пара у оквиру ИПАРД-а српско село могло искамчити у наредним годинама.

Упућени тврде да је износ од 21 милиона евра јако мали, посебно имајући у виду чињеницу да Хрватска годишње из ИПАРД фондова добија 24 милиона евра. Хрватска пољопривреда три пута је мања од српске, па саговорници “Актера” тврде да би паре намењене српском селу требало да буду бар дупло веће. Вероватно су овако рачунали сви они који су се већ унапред радовали цифри од 50 милиона евра годишње претприступне помоћи.

Бивши министар пољопривреде Горан Живков каже да је овако мали износ последица тога што на количину пара које Брисел додељује уз економске критеријуме, као што је величина једне националне пољопривреде и број фармера, добрим делом утичу и политички фактори.

“Поред тога што је криза у ЕУ утицала на мању количину новца за претприступне фондове, верујем да је изостало и активно лобирање надлежних српских политичара у Бриселу”, прича он.

РЕКОРДЕРИ

Пошто се на претприступне фондове за пољопривреду у Србији гледа као на једину сламку спаса која би могла да опорави село и припреми га за страну конкуренцију након потпуне либерализације царина, уз висину средстава велику улогу игра и време прилива новца. Сам чин добијања статуса кандидата није довољан за повлачење прве европске транше. Мирић објашњава да Србија мора испунити технички услов, а то је усвајање европског стандарда у управљању новцем у систему јавних набавки, што је у надлежности Управе за аграрна плаћања при Министарству финансија. Првобитно је, како објашњава, планирано да акредитацију тог система, коју додељује Европска комисија, Србија добије већ до краја ове године, када се очекује и кандидатура, али је рок померен на крај следеће 2012. године. “Због кризе, а тиме и смањења броја државних службеника, дошло је до одлагања испуњења тог критеријума и рок је померен за годину дана”, каже Мирић.

Практично то значи да што се више помера акредитовање Управе за аграрна плаћања, даљи је и моменат трошења средстава.

Мада надлежни најављују да ће за тај технички део посла бити потребно свега годину дана, не треба бити превише оптимистичан. “Светски рекорд у брзини повлачења новца постигла је Хрватска, која је у року од годину и по успела да добије прву траншу. Македонији је за исти посао било потребно четири године од дана добијања кандидатуре”, прича Живков. Нарочито ако се има у виду да је следећа година изборна, и да ће њен добар део протећи у формирању нове владе.

ФАЗЕ КРОЗ КОЈЕ ПОЉОПРИВРЕДНИК МОРА ДА ПРОЂЕ ДА БИ ДОБИО НОВАЦ ИЗ ИПАРД ФОНДОВА

КОНКУРИСАЊЕ

Неопходно је обезбедити цео износ новца потребног за реализацију инвестиције. То значи да крајњи корисник мора на банковном рачуну да има средства потребна за реализацију читаве инвестиције. Дужан је да достави сву потребну документацију која је неопходна и за одобравање националних мера, као и детаљан бизнис план будуће инвестиције.

ОДОБРАВАЊЕ ПРОЈЕКТА

Корисник је дужан да се придржава одобреног пројекта, и у току периода трајања инвестиције прихвата контроле које му шаље ИПАРД агенција како би били проверени наводи пројекта и поштовање трајања инвестиције од пет година. Веома је значајно и да свака инвестиција има минимални рок трајања, а то је пет година. То значи да је корисник дужан да у том временском периоду одржи инвестицију и достигне стандарде ЕУ. У супротном је дужан да врати сва средства.

ОДОБРАВАЊЕ ПЛАЋАЊА

У зависности од организације ИПАРД агенције корисник може у одређеном року да обави рефундацију утрошених средстава у износу од 50 одсто вредности инвестиције. Он том приликом подноси све рачуне, доказе о уплати средстава, чиме доказује обављену трансакцију. Најчешће ће рефундација средстава бити обављена једном за сва инвестирана средства, али се код захтевнијих инвестиција може десити фазно инвестирање, па самим тим и повраћај средстава може бити у више фаза.

КОНТРОЛА

Нулта контрола је у фази када је започета инвестиција или купљена опрема за коју пољопривредник конкурише; контрола пре исплате средстава са циљем да се утврди да ли је инвестиција обављена у складу са предложеним пројектом; експост контрола чији је циљ утврђивање да ли је инвестиција одржана и да ли су достигнути стандарди ЕУ након што је реализована.

СЕЉАЧКА РАЧУНИЦА

Крајњим корисницима средстава, сељацима, ипак су од највеће важности услови под којима ће моћи да се “огребу” о фондове. Наиме, правила налажу да на самом почетку пољопривредници морају обезбедити цео износ новца потребног за реализацију инвестиције. То значи да крајњи корисник мора на банковном рачуну да има средства потребна за реализацију читаве инвестиције. Тек у одређеном року пољопривредник може да обави рефундацију утрошених средстава у износу од 50 одсто вредности инвестиције. Дакле, од услова под којим банке буду давале кредите за те намене зависи у којој мери ће сељаци бити расположени да финансирају пројекте за које ће тек на крају инвестиције добити повраћај из европских фондова у вредности половине инвестиције. Овако калкулише војвођански ратар Андрија Иванковић. Мада би он, како каже, највише од свега волео да за свој производ може да добије реалну цену.

Банкари на другој страни одговарају да постоје два модела узимања банкарских кредита за ову намену.

“Један је да пољопривредник инвестира и тек на крају добије могућност повраћаја тих средстава, док је друга могућност да се иде по фазама тако што би након сваке завршене целине уследио повраћај тог дела средстава. Који ће модел бити на снази зависи од начина на који буде акредитован платни систем”, објашњава Жива Жебељан из “Комерцијалне банке”.

Други део пољопривредника не мисли толико о каматним стопама, колико је уверен да ће паре добити само крупни латифундисти и они који поседују највећу економску и политичку моћ у аграру.

Трећи, попут Уроша Шећерова произвођача млека, кажу да би осим Европске уније која финансира половину средстава за отплату дела инвестиције требало укључити и државу. И овај произвођач, међутим, сматра да се за такве подухвате неће ухватити онај коме је исплативост посла стално под знаком питања.

Добар део стручне јавности ипак верује да ће произвођачи бити приморани да узму банкарске кредите за ове намене, ако ништа друго онда у много већој мери него што је то био случај у Хрватској, јер су тамошњи паори имали на располагању доста новца у свом аграрном буџету који је било лакше добити него паре из европских фондова, за које су строжа правила конкурисања и контроле.

Извор: Актер


Напиши коментар