Да ли попис брише Србе из Војводине


Ко закувава у војвођанској равници?
Ко закувава у војвођанској равници?

„Буди Војвођанин“ – Историчари страхују да би, због кампање мањинских група и невладиних организација, али и неколико пропуста у организацији, могао вештачки да се смањи број Срба у северној покрајини

Попис становништва Србије могао би да прикаже да на територији Војводине живи мање Срба од њиховог стварног броја, упозоравају српски историчари. Они сматрају и да је требало омогућити да сваки грађанин провери шта је званично унето у његов пописни образац и да обавезно стави потпис.
Историчар Миодраг Јанковић каже за Пресс да то што немамо обавезу да одговоримо на питања које смо националности, вере и којим језиком говоримо представља огроман простор за кривотворење резултата овог пописа.

Ко је наручио плакате

– Није тешко у празну рубрику предвиђену за националност уместо „Србин“ уписати „Војвођанин“, „Хрват“, „Мађар“ – упозорава Јанковић.
Наш саговорник, који живи у Перлезу код Зрењанина, каже да му пописивач који је био код њега пре два дана није ни поставио питања о националности, вероисповести и матерњем језику, а прибележио је квадратуру његове кухиње.
– Зато сам посумњао да је реч о добро смишљеној превари српског народа у Војводини. Питање националности, вероисповести и језика морала су бити обавезна јер су она најважнија за попис становништва у једној земљи. Такође, неопходно је да сваки грађанин провери шта је званично унето у његов пописни образац с обзиром на то да нико од нас није прегледао и потписао оно што је унето – истиче Јанковић.
Он каже да је убеђен да је на делу стварање нове националне мањине у Војводини која говори „војвођанским“ језиком.
– Држава мора под хитно да реагује јер би овај попис могао значајно да смањи број Срба. Озбиљно рискирамо да ускоро постанемо мањина на овим просторима, а они који би требало да нешто предузму, ћуте. Нико још није покренуо кривично гоњење анонимних наручилаца билборда и плаката који грађане отворено позивају да се изјашњавају као Војвођани. То је удар на интегритет и суверенитет Србије – истиче Јанковић.
Ипак, историчар Предраг Марковић сматра да нема простора за било какву злоупотребу јер је Србија хомогена средина. Он истиче да све сумње које се јављају потичу због пољуљаног поверења у државни систем у Србији.

Комшија као извор информација

Снежана Лакчевић каже да за грађане који у време пописа нису присутни на месту сталног становања, податке дају други пунолетни чланови тог домаћинства.
– У случају да пописивач наиђе на стан у којем нема никога, а од комшија добије обавештење да су сви чланови домаћинства одсутни и да се неће вратити до краја пописа, он попуњава пописне обрасце на основу изјаве комшија – наводи Лакчевићева.
Љиљана Ђорђевић додаје да у року од само десетак дана треба пописати комплетно становништво.
– Када би пописивач морао сваког понаособ да интервјуише, попис се не би никада завршио. На пописним обрасцима постоји и питање о томе ко је дао податке, а међу понуђеним одговорима су: лице које се пописује, члан домаћинства и неко други – каже она.

Националност по Уставу

– Изгубили смо поверење у државу, па отуд бојазан да ће доћи до неких злоупотреба. Овде не постоји поверење у администрацију. У озбиљним земљама се не доводи у питање рад државних чиновника. Нико не сумња у тачност података. Наш једини проблем је неповерење – каже Марковић.
Начелница Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику Снежана Лакчевић каже за Пресс да је потписивање попуњених образаца изостало из техничких разлога.
– С обзиром на то да су пописни обрасци дизајнирани за оптичко читање, неопходно је испоштовати одређене стандарде. Један од стандарда је и да се подаци обавезно уписују великим штампаним словима како би били читљиви, што није случај приликом потписивања – наводи Снежана Лакчевић.
Одговорност што питања о националности, језику и вероисповести нису обавезна, наша саговорница пребацује на Устав и међународне препоруке.

Прес открива: Како су се, према сведочењу пописивача, изјашњавали грађани у Новом Саду

Јесам Војвођанин, али ипак говорим српски

Занемарљиво мали број људи у Новом Саду и Војводини нису хтели да се изјасне по националној и верској припадности и који им је матерњи језик. Међутим, на овом попису има људи који су се изјаснили као Југословени који причају матерњим српскохрватским језиком, али и као Војвођани који причају српским језиком, сазнајемо од пописивача.
– Од око 140 пописаних, њих петоро се изјаснило као Војвођанин по националности, док двоје није хтело да се изјасни по том питању, што је њихово Уставом загарантовано право. Само њих неколико је питало да ли треба негде да се потпише, а двоје је хтело сами да попуне формуларе, али када сам им објаснио да није могуће, препустили су то мени – открива за Пресс један пописивач.
Звонимир Павловић, помоћник директора Сектора за статистику Војводине и члан Градске пописне комисије Новог Сада, објашњава за Пресс да још нема података о томе колико се грађана северне покрајине и Новог Сада изјаснило шта су по националности.
У Новом Саду и даље се на много локација налазе билборди који позивају грађане да се изјасне на попису као Војводин односно Војвођанка. Челници Лиге социјалдемократа Војводине демантовали су да стоје иза те кампање, а потписник на билбордима је – група на Фејсбуку.
Директор Центра за регионализам Александар Попов изјавио је за Пресс да сваки човек има право да се опредељује како се осећа и не треба никоме наметати идентитет. Он сматра да је лош пример кампање за изјашњавање о националној припадности вођен у Црној Гори.

– Према Уставу Републике Србије, грађанин није дужан да се изјасни о националној припадности (на обрасцу се налази правна поука), и у том случају, пописивач у кућице предвиђене за уписивање одговора уписује „није се изјаснио“. Само код питања која се односе на националну припадност, вероисповест и матерњи језик нису дозвољене било какве исправке. Уколико пописивач погреши приликом уписивања одговора на споменута питања, дужан је да поништи пописницу, попуни нову, а поништену пописницу враћа инструктору. Без обзира на то да ли се неко изјасни у смислу националне или регионалне припадности, пописивач је дужан да упише тачно онакав одговор какав је лице дало – каже Лакчевићева.
Занимљиво је да нешто другачије објашњење о томе зашто је изостало потписивање попуњених образаца има шеф Одсека за спровођење пописа Републичког завода за статистику Љиљана Ђорђевић.

Нема говора о пропустима

– Грађани одговарају на питања, а не дају никакве изјаве које треба да потписују. Изјаве се дају суду, полицији и сличним установама, а не статистици. На основу података који су уписани у пописне обрасце грађани не могу ништа потраживати, нити било шта доказивати – истиче Ђорђевићева.
На питање да ли је ипак на овај начин направљен пропуст у организацији јер може доћи до злоупотребе, Ђорђевићева тврди да о томе нема говора.
– Пописни обрасци су припремљени у складу са највишим међународним стандардима, те нема ни говора о пропустима у организацији. Потписивање пописних образаца је пре изузетак него правило. Већина земаља у свету има сличне упитнике као и ми, и није предвиђено потписивање – објашњава наша саговорница.
Ђорђевићева наглашава и да је сваки пописивач задужио одређен број образаца, па је тешко да дође до злоупотреба.
– Пописивач те обрасце мора да преда, попуњене, поништене и празне, у тачном броју инструктору. Тиме је спречена могућа злоупотреба. Значи, пописивач не може да изађе из стана, да уништи попуњен образац и попуни нови. Сваки образац је нумерисан јединственим бројем од осам цифара – каже Ђорђевићева.

Аутори: Слађана Гаврић, Виолета Недељковић
Извор: Прес


Напиши коментар