Европљани већ нашли замену за евро


Идеја о “солидарним парама” није нова, али је напросто експлодирала с актуелном кризом евра
Идеја о “солидарним парама” није нова, али је напросто експлодирала с актуелном кризом евра

Док се води велика битка за спас евра и долара, у Европи и свету се појављују паралелне монете. Појава локалних „монета“ отпор банкарској пљачки малих људи.

Однедавно, житељи белгијског града Монса бакалук могу да плаћају и у локалној монети, “ропију”.

Идеју су на својим плећима изнели средњошколци, који су, усред финансијске кризе, одлучили да одштампају своје паре и управљају њима без банкарских и берзовних спекулација. И, пројекат је за тили час наишао на велики успех.

У оптицају је тренутно шест хиљада новчаница “ропија”, а њима могу да се купују сендвичи, пециво, чоколада. Десетине радњи су се укључуле у пројекат. Систем функционише тако што заинтересовани у асоцијацији која је лансирала “ропи”, купују ове новчанице, за мање новца него што вреде.

Конкретно, један “ропи” има вредност једног евра, али се купује за 97 центи. Корисник у старту заради три цента. Власници радњи који га прихватају, касније могу да га замене, у “банци” асоцијације, за 95 центи. Губе, дакле, пет центи, али само на први поглед, јер се овим новцем финансира развој “фер трговине”, подстичу купци да набављају локалне производе, шири круг клијентеле… Циљ је да се подстакне размена “у комшилуку”.

Идеја о “солидарним парама” није нова, али је напросто експлодирала с актуелном кризом евра. Пројекат је заснован на алтермондијалистичком принципу, с циљем да се у средиште одлучивања о финансијским и монетарним питањима стави обичан грађанин.

Французи прихватили паралелне монете

Национална банка Француске је такође реаговала. Емисиона француска банка је поручила да су трговине у обавези да прихватају легално средство плаћања, дакле “евро”, али да оптицај паралелених монета није забрањен, с тим што то мора да буде предмет договора корисника у затвореном кругу.

“Локални новци” су комплементарно средство плаћања осмишљено као модерна врста трампе, с циљем очувања локалне производње, човекове околине и буђења изгубљене људске солидарости.

Присталице овог врста плаћања истичу да се “солидарни” новац значајно разликује од “обичног”, јер је функционисање класичних монета засновано на интересним стопама и богаћењу што, због циља веће зараде, лоше утиче на локалне економије.

Локални новац, као врста “неокомуналне трампе”, зато не може да се користи за куповину у великим дистрибутивним ланцима и мултинационалним компанијама и служи само у ограниченим географским оквирима. Овај принцип има све више присталица у целој Европи, али и у свету. Прихватили су га бројни градови и региони. Рачуна се да на планети има чак око пет хиљада комплементарних и алтернативних монета.

БЕРКШЕРС – Удружење које штампа овај новац основано је у Масачусетсу 2006. и у паралелни монтерни систем с доларом данас је укључено око 400 предузећа, с 2,7 милиона новчаница од једног “беркшерса”. Један долар се мења за 0,95 “беркшерса”.

ПАЛМАС – Локална монета појавила се у фавели Конхунто Палмеирас на северу Бразила пре десетак година. Отворена је убрзо чак и банка Палмас која даје микро-потрошачке кредите, што је био прави спас за становнике од којих већина не може да отвори рачун у “правој” банци. Израчунато је да је отворено чак 3.000 нових радних места.

Према подацима од пре две године, у фавели је циркулисало 36.000 “палмаса” који имају исту вредност као и државна монета реал. Банка Палмас је пре три године добила Награду за миленијумске циљеве која се додељује у сарадњи Програма УН за развој с Председништвом Републике Бразил.

КИМГАУЕР – Локална монета постоји у Баварској још од 2003. Издају се “новчанице”, односно купони од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 “кимгауера”. Има вредност једног евра. Феномен је нарочито добио на значају с актуелном економском кризом. У пројекат се уљкучило преко 600 локалних трговина.

„Наш пројекат, једноставно, функционише.Овај новац је заживео и допринео отварању нових радних места“, каже Кристоф Леваније, француско-немачки држављанин, који руководи издавањем “кимгауера”. Током прошле године, у овој локалној монети предузећа су обрнула четврт милиона евра.

ФИОРИТО – Овај новац, чије име у преводи значи “цветни”, почели су, од августа, да издају у месташцу Филетино у централној Италији. Револтирани због Берлусконијевог плана штедње, који предвиђа спајање буџета општина мањих од хиљаду становника, житељи насеља с око шесто душа су одлучили да прогласе независност и оснују принципат! Увели су и монету, која функционише паралелно с евром. До сада је издато 20.000 новчаница, а ускоро ће још толико. Вредност им је пола евра.

СОЛ – Распрострањена француска алтернативна монета. Тренутно је у оптицају: у Алзасу, Прованси, париском региону… Користи се у Лилу, Греноблу, Рену, Паризу… Овај новац “за размену” је добио име од скраћенице “солидарност”. “Сол” из једног региона не важи у другом, баш због поштовања принципа развијања локалне трговине. „Штампамо их у правој штампарији и не могу да се фалсификују јер имају холограм“, објашњава Надиа Бенке, задужена за париски регион.

Направљене су и кредитне картице, које функционишу по принципу “картица за верност” које издају бутици. И ту продавац, у замену за евро, губи ситан проценат, али му се то – уверавају иноватори – много више исплати, него да зависи од шпекуланата. Од овог процента финансира се и штампа. Може да се плаћа и апликацијом преко мобилног телефона. После свега, поставља се питање да ли алтернативни новац може, у јеку финасијске кризе, да угрози и сам евро или долар. Занимљиво је да је Дојче Бундесбанка ово питање већ разматрала у једној својој студији. Према овом документу, више локалних монета које круже Немачком, као најбогатијом земљом ЕУ, вределе су око 200.000 евра 2007. године. Данас се њихова “вредност” приближила милиону.
 

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар