Изложба порука стрељаних цивила у Крагујевцу


Драгољуб Јовановић: За мене ова награда представља много, јер се неко после 30 година сетио да постојим (фото: Тањуг)
Драгољуб Јовановић: За мене ова награда представља много, јер се неко после 30 година сетио да постојим (фото: Тањуг)

Драгољуб Јовановић, једини преживели стрељања у Крагујевцу 1941, појавио се вечерас на изложби сачуваних писаних порука жртава тог нацистичког злочина.

Изложба „Сећајте се моји мене, јер ме више нема“, посвећена обележавању 70. годишњице од стрељања цивила у крагујевачким Шумарицама, отворена је данас у Историјском музеју Србије у Београду.

Изложбу је отворио министар рада и социјане политике Расим Љајић, наводећи да су утврђена имена 2.381 цивила која су стрељани у Крагујевцу 20. и 21. октобра 1941. године.

Истичући да је на изложби приказано око 40 сачуваних писаних порука жртава тог масовног стрељања, Љајић је казао да је Крагујевац стао у „бескрајни ред злочина који су извршени над цивилима“.

Ове речи, истакао је Љајић, данас имају вишедимензионално значење, јер нас подесећају и, изазивајући неизмерно поштовање, опомињу шаљући поруку свим народима који су у својој историји поднели велике жртве.

Министар је нагласио да су крагујевачке жртве вечни део нашег личног и колективног идентитета, велика историјска опомена и наук.

На трагу порука крагујевачких жртава, Влада је донела одлуку да се 21. октобар прогласи за Дан сећања на српске жртве у ИИ светском рату, која ће се упутити Скупштини Србије на разматрање, рекао је Љајић.

Љајић је представио и Драгољуба Јовановића – јединог преживелог сведока стрељања у Крагујевцу, и навео да је данас усвојен предлог да 21. октобар буде проглашен за Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату.

Јовановићу, који се после три деценије појавио у јавности, уручена је Златна медаља за заслуге.

„За мене ова награда представља много, јер се неко после 30 година сетио да постојим“, изјавио је ФоНету Јовановић, присећајући се страхота крагујевачког стрељања, а због последица овог злочина никада није могао да оснује породицу.

„Немци су нас постројили у полукруг, а један фолксдојчер нам се обратио речима: Ви, који ометате велике циљеве Трећег рајха…“, рекао је Јовановић, сећајући се на дан стрељања 19. октобра, који је тада имао 17 година.

„У том тренутку ја сам поклопио очи, од рафала сам задобио 12 рана, после чега ме илегално лечио доктор Милорад Глишић, а главна медицинска сестра је била моја мајка“, рекао је осамдесетседмогодишњи Драгослав Јовановић о злочину, који му је „сваког дана пред очима“.

Аутори изложбе су Мирослав Перишић и Дејан Ристић, који су у уводном тексту каталога написали да је порука „Сећајте се моји мене, јер ме више нема“ – једна од многих сачуваних које су жртве масакра написале.

„Снага тих речи, исписаних на комадићу папира у часовима када је већ била извесна судбина огромног броја невиних људи затворених у бараке пред стрељање, нађачала је сваку другу идеју за назив изложбе посвећене једном од највећих злочина у Другом светском рату“, навели су аутори изложбе.

Отварању изложбе је присуствовао и аутор споменика у Шумарицама „В/3“ (пето три) Миодраг Живковић, обележја које је подигнуто у спомен на стрељане ђаке.

Изложба „Сећајте се моји мене, јер ме више нема“, која ће бити отворена до 20. новембра, реализована је под покровитељством Владе Србије.


Напиши коментар