Како банке у Србији „поштују“ клијента


Новац који подигнете са банкомата, када доспе у ваше руке више није надлежност банке и немате никакав доказ с којим можете да се заштитите
Новац који подигнете са банкомата, када доспе у ваше руке више није надлежност банке и немате никакав доказ с којим можете да се заштитите

Место дешавања: Рајфајзен банка, центар града.

Добар дан. Треба ми листинг уплата на мој рачун у том и том периоду. Госпођа оператер ме погледа снуждено и пита јел сам сигурна да ми баш то треба, пошто су почели да наплаћују листинг 50 динара по страни.

Није да се ја ту нешто питам, морам да га предам са неким папирима. Штампајте, кажем ја, па колико год да кошта. Одштампа, изброји, 550 динара. Одем на благајну да платим. Отворим новчаник и помислим како је супер што сам подигла паре са банкомата и добила новчанице од 500 динара, имам тачну суму.

Пружим новац, девојка на благајни провуче новчаницу од 500 кроз апарат, онда је пипне прстом и крене да окреће телефоне и да се расправља са неким. Мени се не обраћа, али схватам да нешто није у реду. Отприлике је расправа била у смислу да она зове некога да дође до благајне, тај неко неће и она дрско одговори како су се договорили да у таквим ситуацијама није она надлежна. Ту ми је већ јасно да нешто није у реду са новчаницом али пошто сам је подигла са њиховог банкомата, не потресам се.

Прилази ми госпођа с леђа, преко мог рамена узима новчаницу и каже ми да пођем с њом. Е, ту ми постаје јасно и шта није у реду са новчаницом. Госпођа ме упути у онај затворени простор, другу благајну, где су они иза стакла и на дугме вам отварају и затварају врата. Улазим и приметим да је у секунди скинула онај таг са именом са ревера.

Почиње са причом како сам направила кривично дело и како она мора да зове полицију, јер сам покушала фалсификованим новцем да платим у банци. Ја јој љубазно објасним да сам новчаницу добила на њиховом банкомату и да грешка није моја већ њихова. Она ми каже како њу не интересује шта је у банкомату и нуди ми две опције – или да ја поцепам новчаницу или да она зове полицију. Ту већ почиње да хистерише на мене.

Објасним јој да мени не пада на памет да цепам никакве новчанице и питам је како ће да реши мој проблем, пошто испада да су ме покрали. Она опет креће да се дере на мене и да ми прети полицијом. Покушам да јој објасним да немам ништа против полиције и да можда и треба да их позове, пошто ће можда они знати да ми појасне како ми је банка у којој имам три рачуна и неколико картица дала фалсификован новац.

Она хистерише, маше оном јадном новчаницом и тера ме да је поцепам. Ту већ почињем да осећам бес и схватам да не могу ништа да урадим, да чак не могу ни да изађем из просторије кад ја пожелим, да имам са друге стране стакла ненормалну жену и проблем! На питање да ли могу да причам са њеним шефом, она ми јаже да је она главна. На моје одбијање да цепам, она ми опет прети полицијом. Потпуно сулуда ситуација!

Одустала сам од лепог понашања и пустила сав бес напоље. Рекла сам јој да ако жели може да је поцепа сама, ја немам с тим ништа. Ако жели да зове полицију нека то уради одмах. Објаснила сам јој да само будала може да дође у банку са новцем за који зна да је фалсификован и поново је питала како ће да ми надокнади новац који су ми покрали. Онда сам је питала да ли могу одмах да угасим све своје рачуне које имам код њих, а она је рекла да могу, отворила ми врата и узела да цепа новчаницу и баца у канту.

Отворила ми је врата, а ја сам урадила прво што ми је пало на памет – залупила их из све снаге. Учинило ми се да се нису довољно јако залупила.

Када сам изашла напоље почела сам да се тресем од беса. Стајала сам на Теразијама и питала се ГДЕ ЈА ТО ЖИВИМ!? Потпуно глупа филмска ситуација – подигли сте кеш на машини и све се претворило у ноћну мору.

До поподне сам се мало прибрала, извртела цео догађај у глави и остала да се двоумим да ли да пишем о томе или не. Има ту неколико битних ствари о којима никада не мислите…

Прва – новац који подигнете са банкомата, када доспе у ваше руке више није надлежност банке и немате никакав доказ с којим можете да се заштитите. Једино што можете је да верујете да га је банка проверила и да је исправан. Ви не можете да га проверите. Ако уђете у банку да га проверите може да вам се деси исто што и мени.

Друга – девојока на благајни се расправљала преко телефона са Госпођом око тога ко је надлежан за такве ситуације! Прво што ми пада на памет је да је таквих ситуација било још!!

Трећа – колико се сећам цепање новчаница је кажњиво.

Четврта – колико се сећам сав неважећи, оштећени или лажни новац мора да се пријави Народној банци, а не да се поцепа и баци у канту. Пошто га је Гопосђа поцепала, то само може да ме наведе на то да сам била у праву – већ им се дешавало да имају фалсификовани новац и не желе да га пријаве, јер им то прави велики проблем.

Пета – хистерија је почела кад сам рекла да је новац њихов а не мој.

Мени тих 500 динара не значи много у животу, али знам да има људи којима значи. Који имају мизерно малу плату и којима је сваки динар битан. Шта они раде у оваквој ситуацији? Ми банци дајемо свој новац, а не они нама њихов. Због тога је овакво понашање запослених потпуно неприхватљиво и увредљиво.

Ем им дате новац, ем вас возају за исти, ем вам увале лажни, ем вам наплате и свако „добар дан“ а камо ли листинг који су иначе дужни да вам достављају бесплатно….ем још имате ситуацију у којој вас третирају као највећи олош.

Не знам који ми је моменат симпатичнији – онај кад је ушла у сигуран простор са друге стране стакла, онај кад је брзо скинула картицу са именом или онај кад је бесно поцепала 500 динара.

Наравно да ми је јасно да је могло да се деси свакој банци да им промакне лажни новац, али ТО понашање…
Гашење рачуна ће ме коштати око 2000 динара.

Смешно је то што од сада нећу више имати страх да ће неко да ме опељеши на улици кад подигнем кеш са банкомата. Имаћу страх да ће банка опет да ме „уради“ за ситан новац!

Текст у оргиналу објављен на блогу shtikla.blogspot.com
Текст јскраћен и коригован од словних грешака, али не тако да утиче на чињенице.


Напиши коментар