Колико у Србији вреди српски живот?


НАТО-спонзорисани шиптарски терористи су Србима, „кљештима чупали нокте, убадали језике ножем, закуцавали упаљач у лобању, давили кесом и жицама“
НАТО-спонзорисани шиптарски терористи су Србима, „кљештима чупали нокте, убадали језике ножем, закуцавали упаљач у лобању, давили кесом и жицама“

За одузимање живота једног француског навијача, 25. јануара 2011. године, од стране судског већа Вишег суда у Београду, 15 Срба кажњено је са укупно 240 година затвора. За убиство најмање 32 Срба (тј. заједно са другим не-Шиптарима, чији се животи очигледно исто вреднују, па се могу сврстати међу Србе), 9 Шиптара из тзв. Гњиланске групе „Ослободилачке војске Косова“, кажњено је 21. јануара 2011. године, од стране Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, са укупно 101 годину затвора.

На први поглед, аритметика овде говори да француски живот вреди казне затвора од 240 година, а српски (101/32) 3,16 година затвора, тј. да француски живот у Србији вреди скоро 80 пута више од српског живота (при томе, треба запамтити да се ради о најмање 32 убијених од стране Гњиланске групе, тј. да тај број може бити и већи, тако да француски живот може вредети и више од 80 пута од српског).

Не смеју да се занемаре ни паклена мучења кроз која су прошли српски и други не-шиптарски цивили. НАТО-спонзорисани шиптарски терористи су им, према РТС-у, „кљештима чупали нокте, убадали језике ножем, закуцавали упаљач у лобању, давили кесом и жицама“, а да би прикрили злочин, „тела су секли на комаде, потом их стављали у џакове и убацивали у контејнере поред интерната, или бацали у Ливочко језеро“. Уз то, сви заједно, шиптарски терористи су „учествовали у паљењу кућа, противправном затварању, мучењу великог броја цивила српске, неалбанске и албанске националности“.

Дакле, у вредновању српских живота у „Републици Србији“, приближили смо се размери од 100:1, из доба нацистичке окупације. С тим што немамо посла ни са немачким, ма колико страшним ипак брзим начином убијања, већ најмрачнијим усташоидним мрцварењем Срба. Да ли ишта више треба да се каже?

Уредништво сајта „Видовдан“


Напиши коментар