Непрекидно смањење броја становника Србије


Подаци за 2009. годину показују да је број умрлих у Србији био за 33.700 већи од броја рођених.
Подаци за 2009. годину показују да је број умрлих у Србији био за 33.700 већи од броја рођених.

У периоду од 2002. до 2009. године број становника у Србији смањен је за 177.000, разлог за то је негативни природни прираштај, а на основу резултата последњег пописа становништва, оно се може сврстати у групу демографски изразито старих популација у свету, показали су подаци Републичког завода за статистику.

Према подацима пописа становништва из 1834. године у Србији је регистровано 668.592 становника, а у периоду између два светска рата број становника повећан је са 4.819.430 колико их је било у 1921. години на 5.725.912, колико је забележено 1931. године.

После Другог светског рата спроведено је седам пописа становништва на територији Србије, а подаци показују да је у периоду између 1948. и 2002. године број становника повећан за 29 одсто, односно са 5.794.837 на 7.498.001.

Међутим, у периоду од 2002. до 2009. године број становника је смањен за 177.000, што у Републичком заводу за статистику виде као последицу негативног природног прираштаја, који је на подручју Србије присутан у континуитету од 1992. године.

Подаци за 2009. годину показују да је број умрлих у Србији био за 33.700 већи од броја рођених.

Средином прошлог века становништво Србије је спадало у млађе популације у Европи, а, на основу резултата последњег пописа становништва, оно се према свим обележјима демографске старости, данас може сврстати у групу демографски изразито старих популација, и то не само у европским него и у светским оквирима.

Учешће лица старих 65 и више година повећано је са 6,2 одсто у 1953. години на 16,5 одсто у 2002. години.

С друге стране, учешће лица млађих од 15 година смањено је са 27,1 одсто на 15,7 одсто, у истом периоду, а у 2002. години по први пут је забележено да је број особа старијих од 65 година премашио број оних млађих од 15 година.

Удео старих у укупној популацији је 17 одсто, што сврстава Србију међу најстарије популације у Европи. Само четири земље у ЕУ имају виши удео старијих особа: Немачка и Италија (по 20 одсто), Грчка (19 одсто) и Шведска (18 одсто).

Према Попису 2002. године, породице без деце чиниле су 30,8 одсто породица у Србији. Породице са једним дететом су чиниле 32,9 одсто, са два 30,9 одсто, а са три и више деце 5,4 одсто од укупног броја породица.

Очекивано трајање живота повећано је са 58,8 година за мушкарце и са 61,1 годну за жене (1952-1954. године) на 71,1 годину за мушкарце и 76,4 године за жене у 2009. години.

У поређењу са другим европским земљама, Србија се почетком 21. века нашла у групи земаља са најкраћим очекиваним трајањем живота (заједно са Русијом, Белорусијом, Украјином, Молдавијом).

Мере којима би се негативни демографски трендови могли преокренути су, према Националном извештају, економски развој, инсистирање на образовању, подршка савременим облицима заједништва између жене и мушкарца, промоција постматеријалистичког система вредности.

У извештају се наводи и да је неопходна промена многобројних стереотипа, предрасуда и неразумевања везаних за старост, а с друге стране, важно је промовисати активно старење путем подстицања радне активности старих људи.

Поред тога, битно је и на друге начине унапређивати квалитет живота особа у трећем и четвртом добу живота, попут промовисања социјалне иновације за старије, омогућавање кућне неге за старе особе, али и нови медицински производи и апарати који би им били доступни.

Извор: Тањуг


Напиши коментар