Од Рекома до ректума

Болесном се није смејати, нити га је лепо малтретирати
Болесном се није смејати, нити га је лепо малтретирати

На Србе на северу кфоровци, доказани лажови, кажу да су пуцали гуменим мецима, а њихове (не)владине експозитуре спремају се да сутра на народ у Београду крену – кожним. Наоштрили су се, богме, а и они други што им се коса најежи кад осете истополни дах на врату.

Прошле године и ђене-ђене, нисмо још били у толикој беди, на Косову је било „мирно, али напето“, па је опет праштало све у шеснаест. Како ће да буде сутра, кад је народ гневан као бесан пас – е то не волим ни да замишљам.

Повремено покушавам да размишљам европејски и да сварим онај фамозни члан Устава који каже да је свакој мањини, па и сексуалној, гарантована равноправност. Покушавам, такође, да схватим несретне гејове које, можда, из дана у дан киње неки хомофобичари, па ми дође жао. Као кад би слепцу отео штап, или инвалиду покварио кочнице на колицима.

Болесном се није смејати, нити га је лепо малтретирати. Али…

Такозвана геј удружења, од скорог постанка па до данас нису никакви заштитници права особа којима су се на рођењу или током живота помешали живци, па воле оно чега се остали гаде.

Геј удружења су, судећи по њиховим наступима, само продужена рука осталих (не)владиних организација којима је за циљ потпуно сламање српског народа, односно јединог што му је остало, а то су понос и вера. Због тога су прошле године из поносне параде летеле погрде према калуђерицама, а антихристи из колоне уживали пуну заштиту до зуба наоружаног полицијског кордона.

Живи доказ да им је страно икакво саосећање према народу из кога, нажалост, потичу јесте и чињеница да су сви апели, ма колико били разумни и добронамерни, налетели на хладни зид „људских права и европских вредности“.

Гејове није дотакло ни крвопролиће на северу Космета, нити их је забринула могућност да се НАТО/шиптарско насиље прелије и у овај јадни остатак Србије, док хиљаде жандара буде патролирало београдским улицама чувајући шачицу надобудних позадинаца.

Тешко је отети се утиску да нам геј вође натенане соле ране, а што су ране дубље – тим је њима слађе. Што руши мит о хомосексуалцима као мазохистима. Или су они садисти само кад је немоћна жртва у питању, шта ли?

Ветар у једра ових дана добијају, гле чуда, из НАТО амбасада. Оних истих које су осудиле дивљачки напад злих косовских Срба на голоруке кфоровце, који су у самоодбрани узвратили праћкама и изрешетали пет-шест дивљака и криминалаца.

Западу, наравно, за разлику од нас позадинска парада стиже као кец на десет. Да се мало о свом јаду забавимо, да пустимо једни другима крви, да се још једном докаже како смо дивљаци незрели да владамо собом, камоли севером Косова.

Због тога су и организовали брифинг (на српском испирање мозга) за чланове српске владе, на коме су наредили да геј шетње мора бити. И да је то важније и од царинског печата и склањања барикада.

– Косово и не морате да признајете – лаконски одговарају окупаторски амбасадори – али ОВИ има да шетају, па макар се небо изврнуло наопако.

Тако да ми ГЛИЦ и остали квазизаступници геј права све више личе на командосе убачене иза првих одбрамбених линија, који ликвидирају виђеније и дрчније, дижу пруге у ваздух, трују водоводе и спремају терен окупатору да нас докрајчи без много муке.

У међувремену нам кришом развезују учкур не би ли нам гаће спале у најнезгоднијем тренутку. Док се саберемо, ето нам врућег даха за вратом…

А тад је већ доцкан.

Јер, од Кандићкиног Рекома до нашег ректума кратак је пут.

Аутор: Милан Јовановић
Извор:vesti-online.com

Напиши коментар