Усмерене мере


Тек хапшењем толиког броја људи, ондашњи посленици слободних информација показују "интересовање"
Тек хапшењем толиког броја људи, ондашњи посленици слободних информација показују "интересовање"

Коментатор „Лос Анђелес тајмса“ дохватио се руског премијера. Амерички мислилац прориче да Русији предстоји тешка будућност јер ће јој поново на челу бити Владимир Путин!

„Ако је ико и даље гајио илузију да је Русија еволуирала од тоталитарног режима у нешто налик демократији, та илузија је распршена када је доживотни диктатор Владимир Путин најавио да намерава да се врати у Кремљ“.

Овако новинар читаоце уводи у текст, да би на крају поентирао, да са „Путином у позицији да заступа своје крајње агресивне спољнополитичке ставове – исто важи и за остатак света“.

Чуј, Американци неком спочитавају аресивну спољну политику!

Не знам да руски војници тренутно учествују у некој војној офанзиви ван граница своје земље. Рецимо да „бомбама уводе демократију“ у Авганистану, Ираку или Либији, те да су спремни да се протегну и до Сирије, као што то раде њихове америчке колеге.

Не знам ни да је Путин скоро најављивао да ће оружјем да шири утицај Кремља (продаја се не важи), нити да ће зборнаја да постави ракете рецимо – на Исланду, а због могућег напада рецимо – Кине.

Замени теза по старој провереној Гебелсовој мантри да „више пута поновљена лаж постаје истина“ придружила се и америчка амбасадорка у УН.

„САД су бесне“, каже Сузан Рајс, због вета који су уложиле Русија и Кина на Резолуцију о Сирији. А лепо су западни савезници „омекшали“ резолуцију да је на крају остао само термин „усмерене мере“.

Шта те „усмерене мере“ значе, цео свет види на примеру Либије. И сада су „демократе“ у Белој кући бесне, па трагикомична амбасадорка поручује: „Храбри сиријски народ сада може јасно да види ко подржава њихове вапаје за слободом, а ко не“.

Да ли заиста неко у Белој кући мисли да у свету има људи који верују у правично америчко вођење планете? Људи који би да им Пентагон подржи „вапаје за слободом“? То се на крају увек заврши на томе да у Ираку функционишу једино погребна предузећа и америчка експлоатација нафте. У Ираку без Садама, али са статусом колоније англосанксонских корпорација.

За претпоставити је да у то чак не верују ни Американци који последње три недеље протестују на улицама. Они који су устали против похлепе берзанских шпекуланта, корпорацијских менаџера и банака. Они који су уверени да једино што производи њихова земља јесте рат, док једина радна места нуди америчка војска, како рече озлојеђена Американка Џули Левинг.

Они су искрени, за разлику од комичне амбасадорке, бесни.

Али за „слободне“ америчке медије акција „Окупирајмо Волстрит“ није ни постојала док њујоршка полиција, ненавикнута да пендрек служи и за белце, више од 700 бунтовника није ставила иза решетака.

Тек хапшењем толиког броја људи, ондашњи посленици слободних информација показују „интересовање“. Заправо су били приморани да оно што се дешава испред Волстрита, и што се шири и на друге америчке градове не могу игнорисати, чак и да су Путинова режимска гласила.

Зато је лакше бавити се туђом муком, а не својом. Још ако можеш да средиш да овогодишњи добитник Нобелове награде за мир буде руска дисиденткиња Светлана Ганушкина, ето прилике за још једно самозаваравање да су САД исходиште демократије, а мрачна Русија диктатуре.

Баш као што је мени лакше да пишем о „грозним Американцима“, а не о Дачићу и његовом изненада пробуђеном патриотизму у стилу „мало морген“ Слобе Милошевића.

Аутор: Јелена Арсеновић
Извор: вести-онлине


Напиши коментар