Коме треба лука Бар, Србији или тајкунима?

Лука Бар је тек трећа или четврта по значају за извоз Србије
Лука Бар је тек трећа или четврта по значају за извоз Србије

С обзиром на минус у буџету и чињеницу да је нова економска криза на помолу Србији се никако не исплати да сада улази у ремонт пруге Београд – Бар.

Тако нешто никако не може бити интерес државе, већ само пословних планова појединих бизнисмена.

Овако стручњаци реагују на иницијативу Миодрага Костића, власника МК Комерца, да се држава врати реализацији помало већ заборављеног пројекта, улагања у пругу Београд – Бар како би се створили услови да српски капитал постане власник мањинског дела Луке Бар.

По Костићевом мишљењу то би био велики подстицај за развој српске привреде. Стручна јавност пак има сасвим другачије мишљење.

Горан Николић, економиста Центра за нову политику, истиче да никако није прави тренутак да држава издваја средства за реконструкцију пруге Београд – Бар за коју према неким проценама треба обезбедити између 250 до 300 милиона евра.

Сасвим је друга ствар да ли је то неопходно или не, међутим није реално да држава може обезбедити паре за тако једну велику инвестицију. Познато је да имамо ‘рупу’ у буџету и заиста не знам где би држава могла да нађе потребна средства а да се поново не задужи што никако не би био паметан потез„, каже он.

Николић наводи да „ако је интерес српских бизнисмена да купе Луку Бар, нека они то и учине међутим нереално је да се од државе очекује помоћ кроз улагање у ремонт пруге Београд – Бар„. Он додаје да је лука Бар тек трећа или четврта по значају за извоз Србије.

Кључна лука за Србију је Омишаљ код Ријеке. У ту луку пристају бродови са највећом тонажом. Преко луке Омишаљ Србија добија и руску нафту. После ње, наглашава Николић, највећа лука за нашу привреду је она у Копру, а ту је и Констанца.

Луке Омишаљ, Копар и Солун имају бољу саобраћајну инфраструктуру од луке Бар па је због тога и транспорт робе тим правцима јефтинији. Ка луци Констанца се саобраћај углавном одвија воденим путем који је уједно и најјефтинији.

Преко луке Бар се одвија само 20 одсто извоза српске робе, док највећи број привредника користи луке Копар и Омишаљ. Готово сви велики увозници, од трговаца аутомобилима до кинеских фирми, користе хрватске луке јер је пут роба железницом до одредишта у Србији не само јефтинији, него и не захтева претовар, с обзиром на то да су могућности контејнерског превоза пругом Београд – Бар ограничене.

Тако се рецимо пољопривредни производи из Војводине највише извозе преко луке у Копру а житарице се ка страним купцима транспортују баржама ка луци Констанца. Лука у Ријеци је значајна за Србију јер преко ње у нашу земљу стиже руска нафта док је ка Солуну оријентисана привреда јужне и источне Србије.

Махмут Бушатлија, економски консултант, каже да не постоји ниједан разлог да Србија државним парама финансира ремонт пруге Београд – Бар.

Наша држава у овом тренутку нема пара. То знамо сви. Због тога не треба да улаже у било какве инфраструктурне пројекте. Једини изузетак је Коридор 10 за чију изградњу су обезбеђена средства из иностранства. Према томе, нема ни смисла ни потребе да држава финансира пословне планове бизнисмена који желе да купе удео у Луци Бар„, сматра он.

Бушатлија наглашава да „постоји одређени број бизнисмена који знају да опстају само тако што увлаче државу у своје пословне подухвате. Колико они реално вреде и знају о економији показала је економска криза„.

Такође, треба имати у виду да је лука Бар малог капацитета од два до два и по милиона тона робе. Да би се проширио тај капацитет потребна су знатна улагања од око 2,5 милијарди евра. Према томе велико је питање колико би се Србији уопште исплатила оријентација на већи извоз преко Бара и да ли је то уопште изводљиво„, објашњава Бушатлија.

Он додаје да ако српски бизнисмени виде перспективу у реконструкцији железнице Београд – Бар треба да купе удео власништва у том предузећу и онда учествују у финансирању инфраструктурних радова а не да увлаче државу у ризичне пројекте.

Извор: Данас

Напиши коментар