Србија на брине о исторјиским налазиштима


На територији Србије постоји много веома значајних али неистражених археолошких локалитета
На територији Србије постоји много веома значајних али неистражених археолошких локалитета

Археолошка налазишта људских насеобина на тлу Србије сежу до доба палеолита, чак 40.000 година пре нове ере.

„Нова истраживања на траси Коридора Е 75, односно Коридора Е 80, који се раде према бугарској граници и Македонији, су дала нове податке који пружају додатне информације, поготово о непраисторијским културама и античкој цивилизацији на нашем простору.

Има преко неколико стотина неолитских фигурина, које су нађене и које дају потпуно нову слику о религији на овим просторима. Исто тако, и истраживања античких локалитета на простору Ремесијане, код Беле Паланке и на простору Давидовца код Бујановца, такође дају изузетне податке о несељавању и посебно сахрањивању у периоду римске владавине на нашем простору“, изјавио је  др Вујадин Иванишевић, научни саветник археолошког института.

Према речима Мире Благојевић, археолошкиње и саветнице Републичког завода за заштиту споменика културе, и на простору рударског басена Колубара налази се веома значајан археолошки локалитет, који је важно до краја истражити и описати, јер ће ускоро бити уништен због враћања реке Колубаре у њено првобитно крито.

„У оквиру пројекта између Републичког завода за заштиту споменика културе и Рударског басена Колубара, наставили смо заштитна археолошка истраживања. Радило се на подручју села Скобаља. Наишли смо на трагове остатка насеља из периода гвозденог доба, латинског периода и периода средњег века. Почели смо ископавања, регистовали да се локалитет пружа на доста великој површини. Следеће године имамо обавезу да завршимо, сходно роковима Рударског басена Колубара“, изјавила је Благојевићева.

Обале и воде река српског дела Подунавља биле су, од дубоке праисторије, позорница многих културних процеса и историјских збивања. Међутим, данас се управо на тим подручјима граде путеви или планира изградња саобраћајница. Како каже доктор Иванишевић, у Србији нажалост нема довољно новчаних средстава да се сви ти локалитети истраже у потпуности, иако је то међународна обавеза државе.

„Нећемо у многим случајевима, како би требало, успети да истражимо у целости локалитете, тако да то представља проблем и мислим да томе треба посветити посебну пажњу. У неку руку, ми заостајемо за оним што се ради у суседним земљама што се тиче финансирања, како редовних археолошких ископавања, тако и заштитних археолошких ископавања. Много већа средства се издвајају у суседним земљама за археологију, тако да су и сами резултети много значајнији него што их ми овде имамо. Исто важи и за радове на аутопутевима, где практично ми имамо средства за археолошка истраживања, али немамо за каснију анализу“, сматра Иванишевић.

Према речима домаћих археолога, на територији Србије најбогатије је античко културно наслеђе, које је за собом оставило Римско царство. Сирмијум поред Сремске Митровице је најстарији римски град на територији Србије. Медијана код Ниша, Гамзиград код Зајечара, Царичин Град код Лесковца, Сингидунум или данашњи Београд – места су богате римске заоставштине. Међутим, на територији Србије постоји још много веома значајних али неистражених археолошких локалитета, који ће због недостатка новца, у блиској будућности извесно остати неистражени.


Напиши коментар