Србији оптужница за сарајевске пуцње


Вехабијски покрет сада је у фази транзиције власти, при чему страни емисари и наредбодавци, који су већ обавили добар део посла за тај покрет, препуштају лидерство домаћим
Вехабијски покрет сада је у фази транзиције власти, при чему страни емисари и наредбодавци, који су већ обавили добар део посла за тај покрет, препуштају лидерство домаћим

Ништа се у приступу проблему вехабија није променило у Сарајеву после најновијег терористичког акта. Политичко и безбедносно Сарајево поново отаљава истрагу и минимизира проблем. Чак се кривица пребацује на Србију.

Министар безбедности БиХ Садик Ахметовић је прексиноћ у изјавама хрватским медијима, ТВ Новој и другима, подсетио хрватску јавност да је да је Мевлид Јашаревић дошао из Србије. То говори и члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. Одмах после напада на америчку амбасаду у Сарајеву почела је пропаганда да то није тако страшно, и да није све као што изгледа. Понашање бошњачких политичара говори да су са највишег места, а то су америчка и аустријска амбасада у БиХ, добили знак да се кривица пребаци на Србију и српску обавештајну службу, и да је та служба преко Јашаревића режирала напад на америчку амбасаду.

Хоћу да подсетим јавност: Јашаревић је дошао из Беча, у Сарајево је дошао не из Србије, већ из Горње Маоче крај Брчког, а две године уопште није живео у Србији. Има у свему томе и једна позитивна ствар: политичко Сарајево је, скривајући своју одговорност за сарајевске хице на амбасаду САД, признало да је Санџак Србија. До сада је Санџак био „босанска Спарта“. Из Санџака су 1992. дошли њихови хероји: Ејуп Ганић, који је наредио убијање војника ЈНА у Добровољачкој, Сефер Халиловић и други команданти Армије БиХ, као што је Рамиз Делалић Ћело. Отуда ускоро стиже нови реис-ул-улема у Сарајеву Мухамед Зукорлић. Пре само 20 дана Зукорлић је у Сарајеву говорио да Санџак није Србија, него најчишћи бошњачки део. Сада тај став окрећу и кажу да је терориста дошао из Србије. Они то не раде самостално.

Безбедносне службе у БиХ су под контролом Запада, који је и надгледао њихову реформу. Колико су ефикасне, видели смо ових дана. У медијима се говори о такозваним спавачима Ал Каиде. Истина је да вехабијски покрет никада није „спавао“ ни био неактиван. Вехабијски покрет сада је у фази транзиције власти, при чему страни емисари и наредбодавци, који су већ обавили добар део посла за тај покрет, препуштају лидерство домаћим. То су Нусрет Имамовић, Билал Боснић, Незима Халиловић… Сада индоктринацију на терену и мобилизацију обављају домаћи људи.

Деловање верско и политичко никада није било у фази „спавања“, то јест пасивности. То важи и за Јашаревића. Он јесте рођен у Санџаку, али је вехабизном индоктриниран у Бечу, где тај покрет усмерава аустријска обавештајна заједница, а иза свега стоји исламистичка гарнитура у БиХ, која делује преко Маоче. Али, све се организује из Беча.

Беч је и током рата био центар организација које су финансирале а и данас финансирају милитантне исламисте. Тамо је током рата био Фатих Ал Хасанеин и његова агенција ТВРА за помоћ трећим земљама. Преко рачуна те агенције прешло је 400 милиона долара и око 240 милиона немачких марака. О томе је писао и „Вашингтон пост“. И данас се вехабијски покрет води и финансира из Аустрије. Тамо седи вођа вехабија хафиз Мухамед Порча, у Бечу је и продужена рука реиса Церића Аднан Бождар, муж кћерке Абу Нидала (познатог палестинског терористе). Беч је, дакле, центар тероризма. Није случајност да све конце у БиХ држе Аустријанци. У Еуфору у Сарајеву, где је команда НАТО за БиХ, налази се генерал Ерхард Мајер, а на челу ОХР је Аустријанац Валентин Инцко.

Аутор је члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, Џевад Галијашевић
Извор: Правда


Напиши коментар