Прековремени рад мора да се плати

У Министарству рада и социјалне политике подсећају да су послодавци обавезни да плате сваки пребачај
У Министарству рада и социјалне политике подсећају да су послодавци обавезни да плате сваки пребачај

Радна недеља све је дужа за многе запослене у Србији, па тако у овом тренутку њих чак 315.001 на послу проводи више од 50 сати седмично.

Међу њима је чак 126.041 радник и 188.960 самозапослених. Ипак, мало ко успе да наплати свој прековремени рад.

„Дуже радно време најчешће имају запослени у финансијском и банкарском сектору, а потом у осигуравајућим компанијама. У тим се делатностима најчешће мери учинак, а не прековремени рад, па се тако одређују и плате.  Њихове су зараде зато веће три пута од просечних, па се прековремени рад на неки начин и подразумева“, сматра Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије.

Закон каже да је запослени дужан да, на захтев послодавца, ради дуже само у ”случају више силе” као што је земљотрес, поплава, суша, пожар, када дође до изненадног повећања обима посла који ”не трпи одлагање”, попут квара робе, утовара и истовара, али и у ситуацијама када у одређеном року не може да се заврши посао који није планиран. У Инспекторату рада кажу да се за све уочене пропусте у вези са радним временом, послодавац кажњава новчано. Прекршај га тако може коштати од 600.000 до милион динара.

Рајић додаје да се продужено радно време нарочито подразумева међу предузетницима који, осим свог редовног посла, често ”утрчавају” као замена за своје запослене.

У Министарству рада и социјалне политике подсећају да су послодавци обавезни да плате сваки пребачај и то тако што се радни сат увећава за 26 одсто од основице.

С друге стране, према речима Предрага Перуничића, директора Инспектората за рад, контрола пропуста је у великој мери отежана због непотпуне евиденције послодавца о прековременом раду. Зато је тешко утврдити и да ли је исплатио накнаду за рад дужи од пуног радног времена:

Пропусти се јављају у готово свим делатностима, а највише у области трговине и угоститељства. А послодавцима иде наруку зид ћутања запослених и њихова неспремност да пријаве прековремени рад због страха од губитка посла. Зато су запослени, све док су у радном односу, крајње некооперативни према инспекторима и непрестано штите послодавца, а тек ако добију отказ износе чињенице“, каже он.

Како додаје, резултат овакве комуникације је такав да је у току целе прошле године Инспекторат донео свега 84 решења која су се односила на отклањање повреда које се односе на радно време.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар