Руски научници допрли до језера на Антарктику


Руска истраживачка станица Восток
Руска истраживачка станица Восток

Након сазнања да су допрли до највећег слатководног језера на Антарктику, које је стотинама хиљада година било неоткривено испод километарских слојева леда, руски научници су саопштили да су нашли „нешто велико“ и веома значајно, али да још не знају шта је то.

Званичну потврду да је дошла до открића за којим се трагало 55 година, руска експедиција на истраживачкој станици „Восток“ на Јужном полу добила је од арктичког и антарктичког истраживачког института, лидера руске поларне науке, али то је тек почетак открића. 

Нико не зна шта се тамо налази. Вода је доле била изолована око 500.000 година. Мало је вероватно да тамо живе бактерије због веома ниске температуре – рекла је за агенцију Интерфакс главни специјалиста Одељења за земаљске науке Нина Зајцева.

Једна од тајни које крије „нови свет“ чије откривање највише интересује научнике, јесу информације о клими и атмосфери, за које се надају да су сачуване у језеру из којег су Руси извукли првих 40 литара воде која се замрзла током вађења на површину леда, где је измерена температура минус 55 степени Целзијусових.

Доказано је да је садржај угљендиоксида на планети од веома давних времена до почетка индустријске ере био непромењен. А затим је увећан више него двоструко. То је доказ да је за ефекте стаклене баште крива бурна човекова активност – казао је геолог Херман Лејченков са Института за океанологију.

Подаци које је навео добијени су на основу прелиминарних студија током бушења глечера, а он не искључује могућност да се у језерској води налазе термофилне бактерије које су у медјувремену еволуирале.

Ове бактерије могу да живе у потпуном мраку, на ниским температурама и при високом притиску – казао је Лејченков, додајући да не зна какав би био њихов евентуални утицај на човека.

Према мишљењу биолога Сергеја Булата, у језеру Восток може да буде живота, јер су у доњим слојевима леда пронадјени фрагменти бактерија слични онима на Камчатки, као и да су услови у језеру слични онима на Јупитеровом сателиту Европа, где се, такодје, претпоставља да може да буде живота.

Због тога није чудно ни што су поједини научници упоредили значај открића језера са првим летом човека у свемир, па су прецизно забележили да је бушилица продрла у воду на дубини 3.769,3 метара испод површине леда 5. фебруара у 20.25 сати по московском времену.

Језеро се налази на 76,30 степени географске ширине и између 102 и 106 степени географске дужине, површине 15,5 хиљада квадратних километара и дубине која варира од 650 до 1.200 метара.

Идеју о постојању језера Восток први је заговарао совјетски заслужни научник, географ и геоморфолог Андреј Капица (1931-2011) још 1957. године, а прво бушење глечера започели су британски и совјетски научници 1970. године.

На поларној станици „Восток“ бушења су трајала до 1990. године и пробушене су четири рупе, а онда је започело бушење пете рупе, које је прекидано и настављано, да би коначно довело научнике до великог открића.

Научници су најавили да ће сачекати антарктичко лето да би наставили бушење и вадјење узорака у децембру ове и јануару наредне године, а да ће узорци стићи у Санкт Петербург на испитивања у мају.

Извор: Тањуг


Напиши коментар