Србија за пренос Карађорђевића?


Карађорђевићи на венчању кнеза Павла
Карађорђевићи на венчању кнеза Павла

Влада формира организациони одбор за пренос посмртних остатака седморо Карађорђевића. У случају државне сахране питају се и владе САД, Швајцарске, Грчке и британског монарха

Како “Новости” сазнају, премијер Мирко Цветковић је одлучио да захтев који му је упутио престолонаследник Александар Карађорђевић за ексхумацију и државничку сахрану седморо чланова краљевске породице, уврсти у дневни ред једне од наредних седница Владе Србије. 

У међувремену, сарадници премијера раде на прикупљању и обради информација о томе како организовати ексхумацију посмртних остатака и организовати сахрану краља Петра Другог, његове супруге краљице Александре, краљице мајке Марије, брата краљевића Андреје и кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе. На седници Владе, сазнајемо, биће формиран и државни организациони одбор, а већ је сачињена и листа могућих чланова угледних јавних личности и високих функционера Србије.

Драгољуб Ацовић, члан Крунског савета, овлашћен да разговара о овој теми, каже да је рано да се говори о томе како ће бити организован повратак посмртних остатака седморо Крађорђевића, али и објашњава да се на основу досадашњих искустава може претпоставити како ће процедура да тече.

Наиме, Карађорђевићи су већ водили незваничне разговоре у САД, Грчкој, Швајцарској и Великој Британији око ексхумације и сахране краља Петра Другог, краљице Александре, краљице мајке Марије, краљевића Андреје и кнеза Павла са члановима породице. То искуство, каже он, може да користи Влади.

– Процес преноса посмртних остатака крунисаних личности из иностранства је сложен и покреће многа питања. И у случају да се то ради у име државе или приватно протокол подразумева више нивоа одлучивања, зависно од статуса покојника и његове гробнице. Када држава тражи пренос онда страна држава даје одговор на тај захтев и то се уређује дипломатским путем. Али ако породица тражи пренос покојника, онда одлуку у страној земљи доносе и држава, али и локална црквена и цивилна власт – каже Драгољуб Ацовић.

У случају покојног краља Петра Другог, који је сахрањен у манастиру Свети Сава у Либертвилу, одлуку о његовој ексхумацији и преносу у Србији, ако их тражи наша држава, доноси америчка влада. А ако је траже чланови породице Карађорђевић, одлуку доноси држава Илиноис, локална власт у Либертвилу и српски епископ Лонгин. Када је реч о Александри Карађорђевић, мајци престолонаследника Александра, ситуација је још сложенија, јер је краљица сахрањена у приватној гробници у Атини.

– Грчка држава је национализовала сву имовину грчке краљевске породице, којој краљица припада, па вероватно и њену гробницу. Зато за ексхумацију треба добити одобрење да се та национализована гробница отвори и изврши пренос посмртних остатака краљице Александре од Југославије – објашњава Драгољуб Ацовић.

Најсложенија је ситуација са могућим преносом посмртних остатака краљице мајке Марије Карађорђевић, која је сахрањена на краљевском гробљу у Виндзору као члан британског двора.

– Породица Карађорђевић је у два наврата питала директно британску краљицу Елизабету за дозволу да се изврши пренос посмртних остатака краљице Марије Карађорђевић и да се она сахрани на Опленцу. Први пут је британска краљица Елизабета, иначе рођака престолонаследника Александра, одговорила негативно. Други пут је британска краљица одговорила питањам: “Да ли знате да ли је Србија спремна да прихвати и сахрани краљицу Марију Карађорђевић?” – објашњава Драгољуб Ацовић.

Ово су само нека, како каже Ацовић, од многобројних питања које покреће захтев да се седморо Карађорђевића постхумно врате у Србију. Он верује да ће држава то учинити и уз све почасти које заслужују владари организовати сахрану у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Крајем прошле године у организацији и о трошку државе која је формирала организациони одбор за повратак, пренети су из Лондона и сахрањени су посмртни остаци академика и члана Краљевског савета Слободана Јовановића у Алеји заслужних грађана. Две велике ексхумације у САД и сахране владике Николаја Велимировића и песника Јована Дучића у отаџбини обављене су приватно. За пренос владике Николаја из цркве Светог Саве у Либертвилу у манастир Лелић 1991. године и песника Јована Дучића у Требиње 2000. плаћено је по милион долара. У случају сахране седморо Карађорђевића, према овим ценама, требало би најмање седам милиона долара.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар