ЕУ чека деценија кризе


Ниво незапослености у 27 држава чланица ЕУ у јануару 2012. године је порастао до 10,1, а то је око 24,3 милиона људи
Ниво незапослености у 27 држава чланица ЕУ у јануару 2012. године је порастао до 10,1, а то је око 24,3 милиона људи

Да ли ће доћи до банкрота Грчке или је она већ банкротирала – већ одавно је тешко једнообразно одговорити на то питање. Било како било, нико се није спремао и нико се не спрема да озбиљно спасава Грке.

Новац банкара много више узнемирава власти ЕУ него што их узнемирава живот становника Грчке. О томе се говори и у новом кредитном аранжману Брисела, који је одобрен Грчкој у износу од 130 милијарди евра, уз одсуство било каквих ефеката од претходних кредитних аранжмана тој земљи. Све се чини само зато да се задовоље апетити међународних банака.  Већ је јасно да не помаже жестока фискална политика земље, али банкари желе да поврате своја улагања, они не желе да чекају да Грчка смогне да сама почне исплаћивати своје дугове. И да ли ће то она икада моћи?

Осим тога, ако се већ ради о банкроту (а кредитна рејтинг агенција Standard& Poor’s  од краја фебруара је снизила дугорочни суверени кредитни рејтинг Грчке за два процента – са “СС” до “селективног банкрота”), европски лидери и финансијски кругови би желели да га начине “пристојним”, што се и догађа. Јер у супротном случају, како сматрају експерти Института за међународне финансије (ИИФ), он ће коштати ЕУ један трилион евра.

У случају лошије варијанте са Ирском и Португалом, могу се тражити додатна средства у износу од 380 милијарди евра током пет година. Италија и Шпанија траже 350 милијарди евра, да би зауставиле развој дугорочне кризе. Трошкови повезани са допунском рекапитализацијом банака износе додатних 160 милијарди евра, примећује ИИФ.

Ван Ромпејева заблуда – Аналитичаре још више узнемирава та околност, да се социјално-економска ситуација убрзано погоршава не само у Грчкој већ и у осталим земљама еврозоне, па и у ЕУ у целини. Недавни самит ЕУ наизглед је ставио тачку на решавање дужничких проблема – 25 од 27 земаља ЕУ (изузимајући Велику Британију и Чешку) потписале су Фискални пакт, који подразумева да дефицит националног буџета не сме прелазити преко 0,5 одсто БДП земље ако њен државни дуг не прелази преко 60 одстоБДП, а један одсто за земље са већим државним дугом. “Доња граница финансијске кризе у Европи је прошла”, ведро је известио Председник ЕУ Херман Ван Ромпеј. “ЕУ прелази са политике кризе на политику раста”, обавештава нас председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо.

Међутим, нико из вођства ЕУ није у стању да објасни како је могућ раст привреде, уз тако жестока финансијска ограничења. На пример, у Шпанији је створена “полугрчка” ситуација. Јасно је да је тражење од Шпанаца једнопроцентног дефицита буџета исто што и тражење укидања борбе са биковима. Европска комисија тражи од Мадрида снижење дефицита буџета до 4,4 одсто у 2012. години. Међутим, председник владе Маријано Рахој предлаже ограничење 5,3-5,5 одсто пошто су земљи неопходне стимулативне мере, а не ограничења.

Слична је ситуација и у низу других држава. као резултат свега тога, Европа се поделила у мишљењима. Једни подвлаче неопходност поштовања донетих обавеза, други инсистирају на допунским ресурсима за успостављање економског раста. Није извесно која ће опција победити. Ради се о томе да је пакт прогуран заједничким напорима Париза и Берлина, али се крајем априла и почетком маја у Француској одржавају председнички избори. Лидер изборне трке је социјалиста Франсоа Оланд, а он је противник пакта и даљег скраћивања расхода.

Тако је рецесија постала чињеница европске стварности. Еврозона се сада налази у фази “благе рецесије”, како је 6. марта изјавио европски комесар за економска питања Оли Рен. У складу са анализираним подацима Еуростата, у четвртом кварталу 2011. године БДП еврозоне, као и целе ЕУ, скраћен је за 0,3 одсто у поређењу са подацима за јули-август. Привреда ЕУ је прошле године порасла за само 1,5 одсто, а у еврозони још мање – 1,4 одсто. У рецесију су ушле привреде Белгије, Холандије, Чешке, Италије, Португалије, Словеније, Грчке. То је већ друга рецесија за последње три године, то јест, “доња граница” кризе у Европи уопште није иза нас.

И у овој години ћемо бити посматрачи негативних тенденција, при чему ће се негативни раст продужити на период од свих 12 месеци. Постоје и још мрачније прогнозе. Тако министар индустрије Белгије Пол Мањет сматра да Европска комисија води неправилну економску политику, која се може претворити у 15-годишњу рецесију јер ће планови кресања буџета а самим тим и социјалних расхода неминовно довести до привредног пада. Пол Мањет сматра да је, уместо реализације Фискалног пакта, Европска Унија преко Европске централне банке (ЕЦБ) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ) требало да помогне земљама пострадалим од дужничке кризе, отплаћујући њихове “историјске дугове”.

Деценије кризе – А о томе да је рецесија у Европи све дубља и да се БДП снижава, говори нам и индекс пословне активности. Ако је у јануару тај индекс износио 50,4 поена, то је већ у фебруару смањен до коте 49,3 поена. Познато је, да вредност индекса изнад 50 одсто говори о расту пословне активности и у складу са тим вредност испод 50 одсто значи обрнуто – пад пословне активности.

БДП 17 земаља еврозоне скратиће се и у првом кварталу 2012. године, у целини за 0,3 одсто, а привреда 27 земаља ЕУ показаће за годину дана нулту промену, објавио је крајем фебруара „The Wall Street Journal“. Међутим, у новембру прошле године, прогнозе су биле другачије: надали су се да ће у 2012. години, раст БДП еврозоне износити 0,5 одсто а ЕУ 0,6 одсто. Сада је Европска комисија суштински погоршала економске прогнозе за Италију, Шпанију и Грчку. БДП Италије ће се по тим прогнозама смањити за 1,3 одсто за годину дана (раније се очекивао раст за 0,1 одсто). Шпанска привреда ће у овој години изгубити један одсто у односу на новембарска очекивања раста од 0,7 одсто. Прогноза скраћења Грчког БДП је ревидирана са 2,8 одсто на 4,3 одсто. Оцена раста Француског БДП такође је снижена са 0,6 одсто на 0,4 одсто. Према подацима Европске комисије, Немачка ће сачувати водећу позицију у еврозони. После привременог пада почетком године, немачки БДП ће у целини за 2012. годину порасти за 0,6 одсто захваљујући јакој унутрашњој потражњи и стабилности тржишта рада.

Економска криза која је захватила Европу је веома озбиљна и њене последице ће се осећати у следећим деценијама, сматра министар финансија САД Тимоти Гајтнер. Он је рекао да, осим ЕЦБ, помоћ ЕУ мора да пружи и ММФ, али се због тога морају повећати његови ресурси. Према прорачунима, за решење економских проблема Европе, у овом тренутку потребно је 600 милијарди долара. Раније је саопштавано да су већи део тих средстава спремне да доставе земље БРИКС и Јапан, али је очигледно да потенцијални спонзори ММФ не журе с тим. У земљама групе БРИКС, на пример, желе да позајмљујући ММФ, заузврат добију прерасподелу квота у Фонду у своју корист, на тај начин лишавајући САД господарећег положаја у те две највеће међународне финансијске институције.

Додуше, Кина делује у складу са методама које су карактеристичне за њу. Почетком марта постало је познато да је Кинеска инвестициона корпорација (КИК) добила од владе додатних 30 милијарди долара ради инвестиција у иностранству, пре свега у оне земље у Европи где је криза попримила најоштрије форме. У условима кризе слабија су традиционална политичка ограничења за пуштање кинеског капитала у кључне гране привреде, па је природно да компаније желе да то искористе. То јест, Пекинг није усредсређен на помоћ ММФ-у, него на куповину некретнина и на приступ високим технологијама.

Рецесија у земљама ЕУ подстакла је раст незапослености, која је у еврозони, према резултатима из јануара, достигла 10,7 одсто. Садашњи ниво незапослености представља историјски максимум. Претходни рекорд износио је 10,3 одсто. Према оценама Еуростата, број грађана осталих без посла у 17 земаља еврозоне премашио је цифру од 16,9 милиона људи. У поређењу са јануаром 2011. године, када је ниво незапослености износио 10 одсто, број незапослених у земљама еврозоне повећао се за 1,221 милион људи

Ниво незапослености у 27 држава чланица ЕУ у јануару 2012. године је порастао до 10,1 (око 24,3 милиона људи). Годину дана раније тај показатељ је износио 9,5 одсто. За једну годину број незапосленог становништва у ЕУ повећао се за 1,488 милиона људи. Шпанија је земља са највећим нивоом незапослености међу земљама ЕУ – 23,3 одсто. У Грчкој је тај показатељ за новембар 2011. године (последњи подаци које имамо) износио 19,9 одсто, а у Ирској и Португалу по 14,8 одсто. А само у последњој години, како саопштава Еуростат, незапосленост је порасла у 15 држава ЕУ.

Извор: Фонд стратешке културе


Напиши коментар