Ратови ће се водити због воде


Вода је основно људско право, право на опстанак и није обновљиви извор
Вода је основно људско право, право на опстанак и није обновљиви извор

Трећи светски рат био је дуго времена представљан као глобални рат који ће се водити нуклеарним оружјем. Међутим, уместо да ескалирају у једном глобалном рату, међублоковске тензије и интереси усмерени су на низ мањих, локалних и регионалних ратова који се своде на освајање простора, нових тржишта и присвајање туђих залиха енергије, пре свега нафте и гаса.

Четврти светски рат, како предвиђају геостратези, водит ће се за воду и за основне биолошке ресурсе за живот. Процењује се да ће до 2025, две трећине људи на свету живети у подручјима са “акутним воденим стресом”.

Вода је основно људско право, право на опстанак, али морамо имати на уму да вода није обновљиви извор.

Корпоративни дивови присилиће земље у развоју да приватизују своје водне ресурсе. Wall Street инвеститори већ имају своје водне извозне програме за укључивање у “глобалну катастрофу” која ће настати недостатком воде.

Корумпираним владама вода користи за економску и политичку корист, а војном контролом воде добијају се и нови геополитички интереси, те отварају позорницу за нови светски рат за воду.

Према саопштењу ИЦРЦ-а (Међународног одбора Црвеног крста) са Светског форума о води који је одржан 12.03.2012 у Марсеју, процењује се да у свету више од 780 милиона људи нема приступ чистој води, а око 2,5 милијарде немају основне санитарне увете.

Још 1999. године из Програма Уједињених нација за животну околину (УНЕП) извештено је да је око 200 научника у 50 земаља идентификовало недостатак воде као један од два највећа проблема забринутости за нови век (други је глобално отопљавање).

Верује се како ће до 2020. бити потребно 17% више воде него што је доступно ако се жели “нахранити свет”.

Постоје неколико разлога за водну кризу.

Један од њих је пораст становништва и тежња за бољим животним стандардима.
Други је загађење воде која је доступна, а постаје неприкладна за употребу.
Аралско језеро у средишњој Азији, један је од најочитијих примера онога што загађење и криво коришћење водних ресурса може учинити како земљи, тако и води.

Некада једно од четири највећа језера у свету са површином од 68.000 квадратних километара, Аралско језеро, називано још и Аралско море, се стално смањује.

Од 1960-их, након коришћења река за пројекте наводњавања, до 2007, језеро је имало само 10 посто изворне величине.

Становништво је у порасту, али залихе воде нису. Људи имају на располагању мање од 0.08% целокупне воде на Земљи. Процењено је да ће се током прве две деценије 21. века коришћење воде повећати за око 40 посто.

Све владе настоје да реше своје проблеме са водом коришћењем залиха подземних вода, уместо ослањањем на кишу и површинске воде. Но, то је као да стално повлачите новац са банкарског рачуна, без да ишта стављате на њега, упозорили су научници.

Постоје аутори који сматрају да се Четврти светски рат већ води и да представља глобални напад на постојаност живота на нашој планети.

Између осталог данас је и више него јасно ко су нападачи на живот, на који начин је живот угрожен у целом свету. Значи, реч је о глобалном нападу. Паралелно са тим, догађа се напад и на основни квалитет живота у нашим друштвима, па се напада право на образовање, здравствену помоћ, људска права, демократију, јавне просторе и слободно време.

Као у неком сулудом супермаркету, узимају са полица ресурсе и ствари које им требају, а на благајни плаћају разним платежним средствима која оцене погоднима да се осигурају ти ресурси: манипулације, утицај на медије, обликовање образовног система, разарање солидарности и повјерења међу људима, ширење апатије и песимизма, измишљање жртвених јараца ради преусмеравања фокуса, политика хлеба и игара, и на крају агресија и ратови. Све су то средства која се користе у глобалном нападу на живот.

Извор: БКТВ

 


Напиши коментар