Српска еколошка хидро електрана


Функционисање не зависи од присуства језера односно река и њиховог тренутног хидроенергетског потенцијала
Функционисање не зависи од присуства језера односно река и њиховог тренутног хидроенергетског потенцијала

Драган Ђорђевић, професор у пензији Електротехничког факултета Београд, осмислио је електрану чији рад не зависи од водостаја ни од расположивих резерви угља.

Имајући у виду трендове који су присутни на плану превазилажења све дубље енергетске кризе, желим да укажем на постојање једне одрживе и изузетно перспективне могућности добијања еколошки чисте електричне енергије„, објашњава професор Ђорђевић.

Наиме, реч је о хидроенергетском постројењу, чије решење сам осмислио, а које функционише без коришћења воденог пада и аутономно, захваљујући циркулацији воде у систему. На тај начин се анулира потреба изградње било каквих брана, каже Ђорђевић.

Цена изградње хидроенергетског постројења од једног мегавата, капацитета од 8,6 милиона киловат сати годишње, оквирно износила 1,6 милиона евра. Време изградње објекта, површине од око 1.200 квадратних метара, које захтева постројење од једног мегавата, укључујући и инфраструктурне радове, одговара времену набавке и монтаже потребне опреме. Цена струје, произведене на тај начин износила би око 7 евроценти по киловат-сату, са повраћајем уложеног капитала у року од око три године, наглашава Ђорђевић.

Он додаје да је особеност таквог типа хидроенергетских постројења изражена у веома важним чињеницама. Наиме, функционисање не зависи од присуства језера односно река и њиховог тренутног хидроенергетског потенцијала.

Решење професора Ђорђевића се у потпуности разликује од такозваних проточних хидроелектрана којима није потребна брана, а разлика је у томе што хидроенергетско постројење које је осмислио уопште не зависи од водотокова.

Он тврди да на ефективан рад од 8.600 сати годишње не утичу потенцијални неповољни временски услови, као што су киша, залеђивање и слично. Повезивањем већег броја таквих хидроенергетских постројења исте снаге, на пример од једног мегавата, могу се формирати хидропаркови потребних снага, и то на било којој локацији и без негативног утицаја на екосистем.

Наведено својство аутономности у функционисању описаних хидроенергетских постројења омогућава ефикаснију организацију локалне електродистрибутивне мреже, усмерене не само ка „разуђеним“ домаћинствима, већ и ка крупнијим потрошачима као што је индустрија. Са друге стране, примена таквих хидроенергетских постројења неспорно отвара могућност супституције енергената, у првом реду гаса, који се тренутно користе у домаћинствима али и у раду топлана и термоелектрана, еколошки чистом и рентабилно произведеном струјом„, истиче наш саговорник.

Он истиче да је спреман да затражи помоћ за реализацију своје иновације од надлежних у држави. Прва адреса, каже, на коју ће се обратити биће Град Београд, а размишља такође да решење предложи и надлежнима у Влади Србије који се баве енергетским сектором.

Извор: Б92


Напиши коментар