Српски богаташи не знају за кризу

Екстремни пример је случај једног Београђанина који је летос платио 68.000 евра да би на девет дана резервисао мало грчко оствро са вилом
Екстремни пример је случај једног Београђанина који је летос платио 68.000 евра да би на девет дана резервисао мало грчко оствро са вилом

Док већина Срба размишља како да скрпи крај с крајем, продавци луксузне робе задовољно трљају руке.

Аутомобили, накит, гардероба и баснословно скупа путовања добро се продају, а продавци кажу да нису стрепели од кризе јер се “оно најскупље у Србији увек прво прода”.

У 2011. продато је 516 “мерцедеса” (од којих је најскупљи С500 – 150.000 евра), брзо су распродати „самсунг“ 3Д телевизори од 524.999 динара, док је један Београђанин дао 68.000 евра да би на девет дана резервисао мало грчко острво.

Профили купаца су разни, од доктора и адвоката до интернет стручњака и људи из дипломатског кора. Ипак, најскупоценији од луксузних модела обично прво оду у руке бизнисмена, спортиста и политичара, откривају нам продавци. Ови последњи никада не штеде када је реч о њиховој лепшој половини.

Од 2009, када је проглашена светска економска криза, наша компанија је достигла велики процват и обрт у продаји. Прошле године продали смо неке од најскупљих комада: прстење ‘лумиер’ у 18-каратном злату са брилијантима од 437.900 динара и друге комаде прстена ‘наутилус’ који коштају 291.400 динара и више“, кажу у продавници накита “Frey Wille”.

Социолози сматрају да је стање на тржишту заправо слика и прилика српског друштва какво постоји већ годинама уназад. Поларизација на изузетно богате са једне и сиромашне грађане са друге стране, с изузетком малобројне средње класе, учинила је да се и продавци ослањају на српско правило продаје: “увек се прво пазаре најјефтиније и најскупље ствари”.

Средња класа почела је да изумире још пре 30 година, па се десило да су многи који су били горе, отишли доле и тиме увећавали сиромашни слој. С друге стране, доласком страних фирми појавило се више могућности за боље плаћене послове, а до којих опет могу доћи само способни и образовани појединци који се потом сврставају у вишу класу„, прича социолошкиња Јелена Петровић-Десница.

Она не спори и да се многе ствари купују само ради престижа јер, како каже, нема другог разлога да неко јакну или хаљину плати хиљаде евра. То не поричу ни у луксузним продавницама “XYЗ Премиум Фасхион Сторе”, где су у току прошле године испражњене све залихе скупоцених “армани” јакни.

Наши клијенти су пре свега особе које прате догађања на главним позорницама моде, које желе да се истакну својом одећом, односно које одећом исказују статус у друштву. Зато је и распон професија наших клијената широк, а међу њима су махом спортисти, естрадне личности и бизнисмени„, додају у “XYZ Premium Fashion Store”.

Богаташи, пак, не воде рачуна само о свом спољном изгледу, већ и о томе какав ће утисак оставити када некога угосте у дому. Тако осим скупоценог накита и гардеробе, и луксузни намештај иде као алва – у једном салону јастуче за софу плаћено је више од 100.000 динара.

Око 20 одсто купаца пазари луксузну робу на годишњем нивоу. У нашој понуди тренутно је најскупљи комад Кавалијев трпезаријски сто који кошта 786.304 динара, са припадајућим фотељицама по цени од 244.685 по комаду. Сходно интересовању које влада за њега, верујем да ће убрзо наћи место у нечијем дому„, тврде у Еуросалону.

Тражена крстарења

Након што је “Коста Конкордија” потонула, Срби се масовно пријављују за крстарења. „Ми смо паметан народ. Грађани знају да је након трагедије цена крстарења скоро преполовљена, а обезбеђење брода удвостручено да се таква трагедија не би поновила. Они то користе и у пет пута већем броју се пријављују за крстарење„, истиче Коста Зарић из агенције Понте.

Десница истиче да борба за престиж није карактеристична само за Србију, већ је део нове, потрошачке културе која постоји широм света. „Модерно потрошачко друштво поставило је новац као основно мерило вредности и статуса, па свако ко има више новца, осећа се сигурнијим. Простије речено, нисте богати ако имате много новца у новчанику, већ ако се то види по вама. Поред тога, знање и технологија све више иду напред и развијају потребу за бољим аутомобилом, телевизором, компјутером, телефоном… „, закључује она.

Имућнија мањина ће, такође, само уживања ради уплатити најскупље дестинације за одмор. Екстремни пример је случај једног Београђанина који је летос платио 68.000 евра да би на девет дана резервисао мало грчко оствро са вилом.

Желео је да проведе одмор само са породицом на пустом острву. Није питао колико кошта. У цену су били укључени савремени глисери које су током летовања користили за превоз. Иначе, већина мојих клијената нису скоројевићи, већ богати, породични људи који само желе лепо путовање. Двоје Срба недавно је резервисало крстарење светом од 108 дана које су платили 18.000 евра по особи„, каже Саша Зарић, власник туристичке агенције Понте.

Извор: Блиц

Напиши коментар