Сиромашне земље су жртве ММФ


Џозеф Штиглиц, храбар да јавно каже оно што сви слутимо
Џозеф Штиглиц, храбар да јавно каже оно што сви слутимо

Џозеф Штиглиц, професор економије, открива како моћне западне банке и ММФ изазивају социјалне немире у многим сиромашним земљама које „помажу“.

Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развитак или опстанак.

Након тога Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типски програм који садржи четири обавезна корака, пише Штиглиц за Обзервер.

Текст је објављен у јануару, али актуелан је као стално упозорење свим државама, које би, по Штиглицу, могле постати жртве ММФ-а.

Прво што влада земље-жртве треба да спроведе без одлагања је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде.

Уместо да се аргументовано противе захтеву за брзоплету продају јавних предузећа многи су политичари пожурили у радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као да је реч о привредном императиву.

Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка с тешким далекосежним последицама они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

Можете видети како им се рашире очи на могућност добијања провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних предузећа и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или барем неколико стотина милиона долара“, каже Штиглиц.

Штиглица у плановима ММФ-а и Светске банке за обнову и развој највише забрињавају две битне ствари:

1. Да се планови стварају у тајности и да их увек води апсолутистичка идеологија којој је страна свака хуманост и алтруизам. Уз то, они никада нису отворени за стручну расправу и примедбе те су тако разрађени да програмирано урушавају демократију у земљи која их некритички примењује.

2. Да нису успешни!

Постоји ли земља која је избегла овакву несретну судбину? „Да“ – каже професор Штиглиц: „Боцвана!“ „Одлучно су рекли менаџерима ММФ-а и Светске банке: Гоу хоум!

Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала.

Тај потез, теоријски гледано, омогућује инвестиционом капиталу несметан улазак и излазак из земље.

При томе, како показује искуство, у земљу-жртву, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље.

Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“.

Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у земљу-жртву првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност.

У том паничном бегу капитала државне резерве могу „пресушити“ за само неколико дана. Након таквог вешто инсценираног бега капитала ММФ обавезно тражи од владе земље-жртве да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80 % како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

Постоји ли земља која је избегла овакву несретну судбину? „Да“ – каже професор Штиглиц

Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“, каже Штиглиц.

Астрономске каматне стопе, наравно, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу земље-жртве.

ММФ земљу-жртву која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – такозвано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично дизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга.

Земља-жртва дословице бачена „на колена“ и „де факто“ се налази пред првередним уништењем.

У тим драматичним околностима ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви.

Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон цели котао не експлодира.

Тиме је отворено само предворје пакла. Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно пучанство, након чега су посвуда букнули жестоки протести и немири.

Извор: Б92

Магацин: Србијо, да ли ти је сценарио познат?


Напиши коментар