Млади у Европи без наде да ће пронаћи посао


Ред испред бироа за незапослене у Мадриду
Ред испред бироа за незапослене у Мадриду

Незапосленост у Европи постаје све већи проблем, изјавили су руски експерти указујући да фебруарски подаци европског статистичког бироа, Еуростата, говоре о неуспелим напорима влада земаља еврозоне у борби са економском кризом.

Еуростат је објавио нови негативан рекорд земаља зоне евра у којима је стопа незапослености у фебруару била 10,8 одсто, или више од 17 милиона незапослених, безмало за један одсто више него у јануару, што је истовремено и нови рекорд незапослености у последњих 15 година. 

Најгоре је у земљама јужне Европе где посао не може да добије 50 одсто младих. Експерти су за радио станицу „Глас Русије“, истакли да се подаци разликују од недавних оптимистичних саопштења Европске централне банке о почетку изласка из кризе. Европа улази у најтежи период, сматра руски банкарски аналитичар Роман Андрејев.

То очигледно говори да све предузете мере за сада немају одјека на социјални сектор, и логично владе греше када финансирају углавном банке, очекујући да ће оне кредитирати предузећа, мали и средњи бизнис, што ће омогућити запошљавање – казао је Андрејев.

Према овим експертима, криза у Европи тек почиње и компаније управо сада смањују трошкове и број запослених. Практично све земље Европске уније (ЕУ) су усвојиле мере строге буџетске штедње, што значи да ће бити отпуштани и запослени у државним структурама, а самим тим ће број незапослених да расте.

Последице таквог скока незапослености биће пад темпа опоравка економије. Мартовски индекс пословне активности у еврозони је пао испод психолошке границе од 50 поена. Сем тога и запослени страхују од губитка посла па све мање троше.

Андрејев истиче да се Европа нашла у зачараном кругу, који власти за сада не успевају да прекину. Андрејев сматра да то што владе земаља еврозоне покушавају да финансирају банке је добро, али реалан утицај на социјално-економске процесе изостаје.

Банке ће бити стабилније, али неће усмеравати новац даље у економију, и неће давати кредите. Подаци о приходима и расходима становништва указују да људи све висе захватају из своје уштеђевине и смањују потрошњу. Прихода је све мање, што значи да је обичан Европљанин све сиромашнији – тврди Андрејев.

Експерти сматрају да највећи проблем није раст незапослености, већ њена структура. Без посла у Европи најчешће остају млади, дојучерашњи дипломци. Најтежа ситуација је у Шпанији и Грчкој, где половина младих не ради, а судећи по прогнозама, биће без посла у наредних пет година.

То значи да млади неће моћи да отплаћују кредит који су подигли за школовање, а неће ни куповати нове станове, што ће задати нов ударац тржишту некретнина. Таква ситуација не само да ће променити структуру друштва већ може да испровоцира социјалну експлозију, рекао је водећи социолог истраживачког холдинга „Ромир“ Игор Берјозин.

Најблажа негативна последица је повећан удео младих који остају да живе са својим родитељима после 25-30 година фактички као издржавана лица. Млади одлажу стварање сопствене породице и рађање првог детета, што сманује наталитет. Због превише слободног времена улазе у дрогу, а што је још опасније почињу да траже непријатеља, који им је одузео радна места, што је одлична подлога за јачање национализма – истакао је руски социолог.

Експети такође наглашавају да је чак и три године бесполичења довољно да се изгубе професионалне навике. Младима, без искуства, тако нешто може једноставно да убије сваку наду да ће било када пронаћи посао.

Извор: Тањуг


Напиши коментар