Столтенберг: Било је пожељно бити против Срба


Замерано му је што, када говори српско-хрватски језик, превише користи српску варијанту
Замерано му је што, када говори српско-хрватски језик, превише користи српску варијанту

Бивши изасланик УН током рата у БиХ Торвалд Столтенберг каже да је тада за дипломате било боље да буду против Срба, да би избегли критике и били прихваћени.

Испричао је, 20 година после почетка тог рата, како „Од првог дана рата знао сам да, ако желите да буде у потпуности прихваћени, односно да избегнете критике, требало је да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима,“ рекао је Столтенберг у интервјуу Радију Слободна Европа. 

Они који су, попут њега, подрзавали једну или другу страну „на основу конкретног развоја догађаја на терену,“ били су изложени жстоким критикама, додао је.

Столтенберг, који је због жеље да буде непристрасан критикован да је просрпски оријентисан, каже да је на крају био принуђен да уместо српског који је научио током дипломатске службе у Београду у преговорима користи енглески. Замерано му је што, када говори српско-хрватски језик, превише користи српску варијанту, а премало хрватску.

Тачније, да је мој акценат превише српски. Због тога сам наставио да користим енглески, тако да ми знање српско-хрватског језика није много помогло у преговорима,“ рекао је. Столтенберг је истакао да ни тада није желео – као ни сад – да буде судија већ да као изасланик УН допринесе заустављању рата.

По његовом мишљењу, мировни план из 1993. године био је повољнији за Бошњаке од Дејтонског споразума, али су га они одбили на сугестију САД.

О улози Сједињених Држава, Столтенберг је рекао су „својевремено отежале постизање договора“. Столтенберг је објаснио да се најпре надао да ће се САД много раније укључити у преговоре, али да је уважио одговор тадашњег америчког председника Клинтона да је то европско питање.

Сматрао сам да је то коректан приступ. Међутим, САД се нису у потпуности повукле из те регије, већ су стајале са стране и давале инструкције некима од учесника, што је, заправо, веома отежавало постизање договора„, указао је бивши норвешки министар.

Столтенберг је подсетио да су лорд Овен, као представник ЕУ, и он, у име УН успели да у јесен 1993. године издејствују усмени пристанак све три стране на мировни споразум, али да су представници Бошњака потом саопштили да не могу да прихвате тај документ, јер су их тако саветовале америчке власти.

Као разлог је наведено да би веома мала територија припала Бошњацима. Наиме, према споразуму је било предвиђено да добију 33.3 процента територије. Данас после Дејтона, у суштини контролишу између 26 и 28 одсто земље. Споразумом из 1993. било је предвиђено стварање три јединице унутар БиХ – бошњачке, српске и хрватске.

По његовим речима, разлика између предлога споразума из 1993. и Дејтона, од којих ниједан није савршен, јесте у томе што је рат трајао две године дуже. У том периоду је убијено на хиљаде људи, а на десетине хиљаде их је избегло.

На питање како наћи излаз из садашње ситуације будући да је БИХ још увек у великој мери подељена по етничким линијама и као држава нефункционална Столтенберг је рекао да одлуке о животу у миру треба да доносе људи у БИХ, а не било ко други, укључујући САД.

Ја сам уверен да ће сва ова питања бити решена и то без рата. Сматрам да ситуација у БиХ није најопаснија на Балкану. Много сам забринутији због стања на Косову„, закључио је он, не образлажући детаљније свој став о покрајини.

Извор: Тањуг


Напиши коментар