Ко штити наше националне брендове?


Пошто је нисмо заштитили, Италијани, Немци и Чеси су увелико своје ракије именовали управо „шљивовица"
Пошто је нисмо заштитили, Италијани, Немци и Чеси су увелико своје ракије именовали управо „шљивовица“

Као што су се Аустрија и Словенија сукобиле због крањске кобасице, и Србија би могла да уздрма односе са бројним земљама.

Због ајвара са Словенцима, зарад шљивовице са Чесима, Немцима и Италијанима, са Швеђанима због футошког сира или Ирачанима због кајмака.

Да би се избегли овакви сукоби потребно географски заштитити производе и брендове. На тај начин бисмо избегли оно што нам се догодило са шљивовицом.

Пошто је нисмо заштитили, Италијани, Немци и Чеси су увелико своје ракије именовали управо „шљивовица“. А да је то урадила и Турска са ђевреком, не би се данас знојила у сукобима са Грчком.

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије подсећа да је и бурек турски, само се тај назив одомаћио.

Грци су се својевремено 15 година судили са Данцима око фета сира и добили спор. Наш ајвар су, рецимо, заштитили Аустријанци и Словенци. Истина, „крањска“ кобасица је још у доба Југославије била словеначки бренд, а крањска је синоним географског порекла, тако да Аустријанци и Словенци могу само да се свађају око рецептуре, објашњава Станковић.

Његова колегиница Јасна Стевановић, самостални саветник у Удружењу за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду, додаје да ни Хрвати нису равнодушни на „крањску“, која је у Словенији под заштитом од 2008. године.

То је пастеризована полутрајна кобасица од грубо млевене свињетине. Словенија истиче њено порекло из 19. века, а Аустрија, у којој је омиљена „крањска“ кобасица са сиром, позива се на давну прошлост и објашњава да је регија Крањска од 1002. године била самостална, али и да је у једном периоду припадала Аустрији“ , каже Стевановићева.

Она објашњава да је једна словеначка фирма 1996. године у Немачкој заштитила ајвар, али је тај жиг у року од годину и по дана поништен.

Сигурна сам да људи у Немачкој нису ни знали шта значи та реч. Данас када је име лесковачког ајвара заштићено, јер је за тај ајвар потребна посебна паприка, условљена климом и земљиштем са подручја Лесковца, за његову производњу заслужно је искључиво знање људи из тог региона“ , прича Стевановићева.

Она додаје да су и произвођачи футошког купуса, без обзира на два века дугу традицију, имали проблема.

На шведском тржишту је постојало пет врста футошког купуса које су јефтиније, па наши произвођачи нису могли да га продају. И за кајмак се може рећи да је назив српског порекла. Ипак, постоји исти производ са истим именом, само се изговара са измењеним нагласком у Ираку. То може бити показатељ давне миграције српске културе. Пиротски качкаваљ, иако препознатљив, у прошлом веку је био и на трпезама Беле куће, Дамаска, Багдада, Грчке… “ , истиче Стевановићева.

Она каже да производи за заштићеним географским пореклом имају завидан извозни потенцијал.

Ознаку географског порекла имају сремски кулен, петровска клобаса, ужичка говеђа пршута, лесковачки домаћи ајвар, футошки купус, старопланински качкаваљ, фрушкогорски липов мед, кладовски кавијар, лесковачко роштиљ месо… Имају је и пиротски ћилим и дамаст, као и џемпери из Сирогојна“ , навела је Бранка Тотић, директорка Завода за заштиту интелектуалне својине.

Извор: Прес


Напиши коментар