Новац у Србију улази само задуживањем


Европска банка сматра да ће Србија ући у рецесију, са негативним привредним растом од 0,1 одсто
Европска банка сматра да ће Србија ући у рецесију, са негативним привредним растом од 0,1 одсто

Према подацима НБС, Србија није била у стању да крајем првог тромесечја 2012. попуни свој дефицит, јер је изгубила више страног капитала, него што је добила.

Из земље је изашло 371,6 милиона страних директних инвестиција.

Девизе су изнели страни улагачи Телекома који су откупили акције, и то 380 милиона евра, док је још један мобилни оператер повукао део капитала у износу од 122,7 милиона евра. 

С друге стране, у Србију је ушло само 75,8 милиона евра из иностранства, и то од вредносних хартија, што је када се упореди са прошлом годином мање за готово 6,5 пута.

Тако је повучен кредит Европске ивестиционе банке од 97,2 милиона евра, а предузећа су повећала своје обавезе према инокредиторима у износу од 126 милиона евра, док су банке вратиле 149,7 милиона евра зајма, а држава 92 милиона евра.

Дошло је до пада инвестиција приватног сектора за око 1,6 одсто, а што је негативно утицало на кретање бруто друштвеног производа. Ове године се очекује привредни раст од 0,5 одсто. Процењујемо да ће пад економске активности с почетка године бити надокнађен опоравком производње у црној металургији и аутомобилској индустрији„, наводи НБС.

Прогнозе за ову годину Европске банке за обнову и развој су, пак, другачије. Наиме, ова инвестициона банка сматра да ће Србија ући у рецесију, са негативним привредним растом од 0,1 одсто, што је најнижи ниво у региону југоисточне Европе. Као главне разлоге за ово стручњаци ЕБРД наводе преливање кризе уз еврозоне, високу инфлацију и обустављање аранжмана са ММФ.

„“Освежена“ предвиђања Европске банке за обнову и развој су ближа нашој реалној економској ситуацији. Инвестиција је све мање, а покретање производње у „Фијату“ на коју држава рачуна реална је тек почетком следеће године. Такође је мало вероватно да ће држава успети брзо да нађе купца за смедеревску „Железару“ „, сматра Иван Николић, економиста.

Више не можемо да се задужујемо, да бисмо покривали минус који је одраз ниске конкуретности наше економије. Све то указује да нам је потребан озбиљан заокрет и у фискалној и монетарној сфери, коју би требало да спроведе нова влада„, каже он.

Динар плаћа цену невођења економске и финансијске политике, констатује привредник Топлица Спасојевић.

Нико не брине о економији земље и то, наравно, утиче на поверење у локалну валуту. Сигурно је да има и одређених политичких фактора који утичу на слабљење динара, јер сви знамо какви су капацитети Владе у одласку. Поред тога, озбиљне су и обавезе коју привреда и банке имају према инокредиторима, па и њихов појачан интерес за куповину евра утиче на актуелну слику на девизном тржишту„, каже Спасојевић.

Држава троши

Мршав“ прилив капитала од почетка године утицао је како наводи Народна банка Србије и на слабљење курса. Држава је наставила да троши новац са рачуна централне банке и тиме допринела одржавању високог степена динарске ликвидности и повећаној тражњи девиза. „Откуп ефективног страног новца мањи је за трећину у односу на последња три месеца прошле године, делом због смањеног прилива дознака из иностранства. Из месеца у месец је падао дневни промет на девизном тржишту„, наводе у НБС.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар