Без генетски модификоване хране


У Србији су генетски модификовани организми забрањени, али ј у Бачкој и Банату прошле године откривена генетски модификована соја
У Србији су генетски модификовани организми забрањени, али ј у Бачкој и Банату прошле године откривена генетски модификована соја

До сада је важило правило да натпис „без генетске технологије“ на намирницама значи да у њима нема ни трага генетски модификованих организама. Убудуће би, према жељи Европске уније, граница за садржај таквих организама требало да буде 0,1 одсто.

Немачка министарка Илзе Ајгнер не дозвољава никакву генетску технологију у храни и тврди да све друго ствара несигурност код потрошача. Илзе Ајгнер каже да је Немачка увек тражила да буду посебно означене намирнице које су прошле кроз процес генетске технологије на било који начин, а то се односи и на сточну храну; то Европска комисија до сада није хтела да учини, а у владином коалиционом уговору пише нешто друго и зато мора још да се разговара. 

Министаркино одбијање је изазвало повољне реакције јавности, али је у суштини промашено. Најмодернија техничка средства којима данас располажемо омогућавају да се у храни утврди само она количина генетски модификованих организама која износи 0,1 или више одсто.

Када је реч о сточној храни, тај принцип је и у Немачкој већ признат. Јер, ни произвођачи ни увозници не могу стопроцентно да искључе могућност „контаминације“.Немачка Алијанса за пољопривредне културе „Грејн клаб“ преноси да ни увозници ни произвођачи сточне хране више не могу да измере њену стопроцентну чистоту јер за то нема техничких средстава – мерења испод 0,1 одсто су једноставно непоуздана.

Опозиција поздравља одлуку Илзе Ајгнер. Шеф посланичког клуба Зелених у Бундестагу Јирген Тритин каже: „То значи да генске технике неће бити тамо где је потрошачи неће. Мислим да не треба чинити оно што потрошачи неће.“

Европска комисија сада намерава да разговара са сваком земљом Европске уније посебно како би рашчистила ствари. Према наводима међународне агенције за биотехнику ИСААА, 2011. је 29 земаља гајило генетски модификоване биљке и то на укупно 160 милиона хектара земљишта. То су пре свега соја, кукуруз, уљана репица и памук.

Највеће површине се обрађују у Сједињеним Америчким Државама – 69 милиона хектара, Бразилу – 30,3 милиона и Аргентини – 23,7 милиона. У Европи се те биљке гаје на само 115.000 хектара.

У Србији су генетски модификовани организми забрањени, али је Завод за заштиту биља у Бачкој и Банату прошле године открио генетски модификовану соју.

Извор: Дојчевеле


Напиши коментар