У Сомбору насеље из бронзаног доба

Куће су, биле укопане у земљу један метар, а стубови су носили кровну конструкцију
Куће су, биле укопане у земљу један метар, а стубови су носили кровну конструкцију

Претпоставке археолога Завода за заштиту споменика културе Војводине, да је на само 500 метара удаљености од данашњег Дорослова код Сомбора, постојало прилично велико насеље још у бронзаном добу, потврдила су недавно завршена ископавања на том локалитету.

На површини од неколико хектара, археолози су истражили и документовали постојање живота од преисторије до касног средњег века. 

Ни они сами, каже археолог Драган Анђелић, нису знали шта ће све пронаћи на вишеслојном локалитету, истраживаном од фебруара од краја јуна, због градње будуће фабрике.

Открили смо много кућа, силоса, јама, трапова – предочава Анђелић шта је све пронађено, напомињући да је сада овим, заједно са некрополом и многобројним урнама откривеним током радова шездесетих година, прича у Дорослову заокружена. – У праисторијском насељу постојало је двадесетак кућа.

Жене из бронзаног доба волеле су да се украшавају. О томе, по речима нашег саговорника, сведоче многобројне украсне игле израђене од бронзе – материјала својственом за то време. – По свему судећи, те игле су служиле као украс на ношњи – објашњава Анђелић. – Пронађене су и карике, што значи да су се бавили и ситном металургијом.

На основу досадашњих открића, археолози покрајинског Завода за заштиту споменика културе, створили су слику некадашњег насеља. Куће су, објашњава Анђелић, биле укопане у земљу један метар, а стубови су носили кровну конструкцију.

Тадашњим становницима, довољна је била кућа димензија три пута три метра, што је за данашње прилике, веома скучен простор. Интересантан је и податак да ни у једној од кућа није пронађена пећ, односно огњиште, што указује да се живот одвијао ван зидова дома.

Такође смо пронашли и доста силоса за жито и трапова за храну – ређа даља открића Анђелић. – Камени жрвњеви доказују да су гајили жито, док су користили керамичке посуде, а за религијске обреде пехаре од керамике.

Извор: Вечерње Новости

Магацин коментар: Скрећем пажњу, односно цитирам део текста: „Куће су, објашњава Анђелић, биле укопане у земљу један метар, а стубови су носили кровну конструкцију„. Такође цитат: „Интересантан је и податак да ни у једној од кућа није пронађена пећ, односно огњиште…“ Ова два цитата нас упућују на веома велику сличност са археолошким локалитетом Лепенски вир, односно на готово идентичан опис кућа у којима су живели тадашњи људи.

Сродне теме:

Лепенци живели у кућама за 21. век

Напиши коментар