Лекције којима нас учи индијански поглавица Луди Коњ


Поглавица Луди Коњ је и данас синононим за отпор и одбрану сопствене традиције и начина живота

Отпор америчких Индијанаца против европских експанзиониста дошао је у две форме. Једна је била насиље. Друга је била покоравање. Ниједна није успела. Земља им је украдена, друштва су им десеткована, њихове жене и деца поубијана, а околина уништена.

Није било никаквог правног поступка. Није било правде. Никада је нити нема за потлачене. И сада када смо суочени са сличном снагом грабежљиве, необуздане корпоративне моћи која се намерила на наше немилосрдно израбљивање и одузимање наших правних и физичких заштита, морамо одлучити како ћемо ми реаговати. 

Идеологија грамзивог капитализма, као чланови неког примитивног култа, узвикују лажну мантру како су природну ресурси и експанзија бесконачни. Одбијају позиве на правичну прерасподелу. Говоре нам како ће ускоро сви уживати у “експандирајућем” богатству, које се заправо стално смањује. И док се цели овај лудачки пројекат распада, елите беже као бубашвабе у своја склоништа. На крају ће се све ће се срушити као кула од карата.

Цивилизације у последњој фази распадања су под доминацијом од стране елита које су изгубиле сваки додир са стварношћу. Заједнице се труде све жешће и жешће како би осигурале декадентно изобиље владајуће класе, чак и када се у том процесу уништавају саме основе за производњу било каквог богатства. Карл Маркс је био у праву када је нерегулисани капитализам назвао “машином која разбија ограничења”. Немогућност да се успоставе ограничења доводи до канибализације природних ресурса и људских заједница.

Овог пута је разлика у томе што када одемо повући ћемо и целу планету са собом. Катастрофалне климатске промене су неизбежне. Арктички лед је у терминалном нестанку. Ускоро ће у атмосфери бити толико заробљене врућине да ће сваки покушај смањења угљеничне емисије бити узалудан. Суше. Поплаве. Топлотни таласи. Убојити урагани и торнада. Прекиди струје. Хаотично време. Подизање разине мора. Уништење усева. Несташице хране. Куга.

ЕксонМобил, БП и остале компаније које експлоатишу угаљ и природни гас – баш као и колонијалини ловци на бизоне, који су остављали хиљаде лешева да труну на сунцу након што су им одрали кожу, у неким случајевима односећи само језик – никада неће допустити да им се наметну рационална ограничења.

Експлоатисаће, као и израбљивачи пре њих који су истребили животиње које су одржавале живот аутохтоног народа Велике низине, све док више не буду имали ништа за експлоатисање. Колективно самоубиство никада се не истиче на кварталним профитним извештајима. Заборавите све оне згодне речи које су вас учили у школама о нашем систему владе. Праве речи које описују америчку моћ су “пљачка”, “превара”, “криминал”, “подвала”, “убиство” и “репресија”.

Оне заједнице америчких Индијанаца које су се прве прилагодиле европским колонизаторима, као што су била мирољубива калифорнијска племена – Chilulas, Chimarikos, Urebures, Nipewais и Alonas, као и стотине мањих група – они су уништени први. Ја не позивам на насиље, напротив, увек се трудим да избегнем насиље, али немам никакве намеру да се покорим корпоративној моћи без обзира да ли се она скривала иза маске Барака Обаме или Мита Ромнеја. У исто време морам сам себи да признам да ће отпор можда бити неуспешан. Ипак, пружање отпора говори нешто о нама као људским бићима. Одржава на животу могућност наде, чак и када сви емпиријски докази указују на неизбежно уништење. Отпор чини победу, колико год она била далека, могућом. И притом живот владајуће елите постаје ипак за мрву компликованији, а то задовољава људску емоцију за осветом.

“Сваки пута кад законодавци крену у узимање и уништавање власништва људи, или их претварају у робове произвољне моћи”, записао је филозоф Џон Лок, “стављају себе у ратно стање против људи који су након тога ослобођени од било какве даље послушности.”

Европски колонизатори су потписали и игнорисали неких 400 споразума са индијанским племенима. Натерали су вође племена да пристану на споразуме, увек како би им отели земљу, и тада би их издали и понављали процес тако дуго док више није било ничег да се отме. Поглавице које су веровале белцима, као што је био поглавица Црни Котао, нису прошле боље од оних који нису веровали. Црни Котао, који је испред свог шатора често вијорио америчку заставу коју су му дали у Вашингтону као знак пријатељства, убијен је од стране војника у служби генерала Кастера у новембру 1868. заједно са женом и преко 100 припадника племена Шајен.

Бели човек нам је дао више обећања него што памтим”, рекао је поглавица Црвени Облак у старости, “али задржао је једно. Обећали су да ће нам узети земљу и узели су је”.

У индијанским заједницама, у којима су људи редистрибуирали богатство како би задобили поштовање, а они који су згртали били су презирани, имали су друштвену етику коју је ваљало избрисати и заменити је с похлепом, дивљим израбљивањем и култом себичности који потпаљује капиталистичку експанзију. Лујс Хенри Морган у својој књизи “Лига Ирокеза” из 1861, након што је живио са њима, записао је како су Ирокези развили “комплетну цивилну политику која је имала аверзију према идеји да моћ буде концентрирана у рукама мањине, већ се све базирало на принципима једнакости”. Принцип једнакости био је начин опхођења према другоме и према природи, концепт који је био потпуно непознат и неразумљив европским колонизаторима.

Мапа некадашњих индијанских племена на територији данашње Америке

Они који израбљују чине то кроз више слојева обмане. За своје циљеве ангажују шармантне и елоквентне портпароле. Колико још дуго желимо да трпимо лажи елита? Каква је то склоност самозаваравања која нас чини неспособнима да схватимо како нас продају у робље? Зашто верујемо онима који не заслужују наше поверење? Зашто нас се стално изнова заводе? Обећано је затварање затвора Гуантанамо. Јавно здравство. Реформе Патриот акта. Заштита околине. Судска саслушавања. Регулација Вол стрита. Заустављање ратова. Запослења. Одбрана радничких права.

У историји отпора има мало личности које су толико племените као што је био поглавица Луди Коњ. Водио је, дуго након што је постало јасно да је пораз неизбежан, најуспешнију побуну на простору Велике низине, поразио Кастера и његове људе код места Литл Биг Хорн. “Чак и основни детаљи његовог живота показују колико је заиста велик био”, записао је Иан Фрејзер у својој књиги “Велика низина”, “јер остао је свој од тренутка када је рођен до тренутка када је умро, увек је знао тачно где жели да живи и одатле никад није отишао. Чак и након што је морао да се преда, никада није стварно поражен у битци, јер упркос чињеници да је убијен, чак и војска је признала како никада није био стварно заробљен – био је толико слободан да није знао ни како изгледа затвор”. Његова “ненаклоност цивилизацији која долази била је буквално пророчанска”, пише Фрејзер. “Никада није упознао председника” и “никад се возио у возу, спавао у кући, јео за столом”, али “за разлику од многих људи широм света, када се срео с белим човеком тај сусрет није смањио његову величину”.

Луди Коњ је убијен бајонетама 5. јула 1877, након што су га на превару упутили према затвору у Форт Робинсону, држава Небраска. Чим је осетио да се ради о клопци, потегао је нож и наставио се борити све до последњег тренутка. Чак и када је избоден умирао одбио је да легне на постељу белог човека. Инсистирао је да га оставе на поду. Његов пријатељ из племена Миникону, био је уз њега када је последњи пут удахнуо.

Његови родитељи са тугом су покопали Лудог Коња на непознатој локацији. Легенда каже како су му се кости претвориле у камење, а зглобови у кремен. Жестина његовог духа остаје светло које води све оне који желе да живе животом отпора.”

Аутор: Крис Хеџес
Извор: Бележница


Напиши коментар