Кафа, више од напитка


Црна или домаћа кафа, како је зовемо, у Србији је омиљен напитак са којим већина становника Србије започиње дан

Кафа  је род ниских биљка (дрво или жбун) из породице броћева. Мноштво је биљака које спадају у род кафе, које чине велики број разних врста и подврста биљака различитог састава плода. Култивирана стабљика кафе је висока 2 до 5 метара а ако би је оставили да расте дивље нарасла би до висине и до 10 метара.

Савијањем и обрезивањем младог стабла произвођачи кафе настоје да ограниче висину стабла на 3 метра из чисто практичног разлога, ради лакше бербе. Клима у тропским земљама које се налазе у ширем екваторијалном појасу погодоје узгоју стабиљаке кафе. Топлота и влага су главни фактори у узгоју стабла кафе, спољашње температуре између 12°до 27° целзијуса и велике количине киша. Велике климатске промене, врста тла и састав тла на којем се биљка узгаја, број сунчаних дана, количина падавина и влага, надморска висина све су то утицаји који утичу на стабљику кафе, и на њен плод.

Плод кафе

Цветови кафе су бели, величином мали и расту у групама дуж гране и миришу. У почетку процеса сазревања плода, плод је зелене боје мењајући боју у жуту, а на крају у тамно црвену где долази до фазе сазревања и убирања плода. Унутар чврстог омотача плода налазе се два семена која су својим равним странама окренута једно према другом наликујући тако на плод ораха. Боја зрна варира од зелене до смеђе. Хемијски састојци који се налазе у сировој кафи броје се на стотине, а то опет зависи од врсте и подврсте кафе. Најпознатији састојак сировог зрна је кофеин.

Из великог броја врста и подврста кафе издвајају се две врсте које заједно чине више од 90% укупне производње у свету, кафа Арабика и кафа Робуста.

Постоје две главне врсте кафе:

Арабика – традиционална кафа. Чини две трећине светске производње кафе. Има 44 хромозома. Укрштањем са другим сортама кафе добијају се нове хибридне сорте које поспешују квалитет Арабике. Максимални количина кофеина по једном килограму не прелази 1,5%

Робуста – има јаку, опору арому и обично се користи за добијање инстант кафе. Дрво даје обилан род и отпоран је на разне болести. Може нарасти до висине око 12 метара, што је двоструко више од непокресног осетљивог дрвета Арабике која уз то даје и мање рода. У односу на тежину, зрно Робусте има до 2,8% кофеина док код Арабике не прелази 1,5%. Робустра и све остале врсте кафа имају 22 хромозома. Због свог горко-киселог укуса, кафа се оично не прави само од Робусте, већ се меша са одређеном количино Арабике. Због веће количине кофеина у семенкама може се узгајати у климатским подручјима где арабика не успева. Користи се као јефтинија замена за арабику.

Индустрија кафе

Данас, индустрија кафе зарађује око 55 милијарди евра годишње. Постоји преко 25 милиона породичних плантажа у преко 80 земаља широм света. Процењује се да је број засађених стабљика кафе негде око 15 милијарди.Данашњи проблем индустрије кафе је њена превелика производња. Ситуацију додатно компликују политика, економија као и делови моћних картела. Због тога многи узгајивачи кафе живе у сиромаштву.

Како кафа позитивно утиче на наш организам

1. Штити од болести
Кафа ако се пије у умереној количини може да спречи срчана обољења. Садржи један антиканцерогени састојак који се ствара приликом печења зрна кафе и присутан је у кафи с кофеином, без кофеина и у инстант кафи. Истраживања су показала да кафа може да смањи ризик од рака јетре и простате.

2. Природни је диуретик
Конзумирање кафе прочишћава стомак, јер је она снажни стимуланс за црева и понекад спречава затвор. Ипак, код неких људи може да изазове надутост или узнемиреност, што зависи од организма. Када се пије у умереним количинама, не делује као диуретик и не може да доведе до дехидратације.

3. Лечи главобољу
Иако код неких људи изазива главобољу, код других је кафа лек за њу. Истраживачи једне клинике у Чикагу су открили да 200 милиграма кофеина, колико се отприлике налази у једној шољи, ублажава бол исто као и 400 милиграма ибупрофена или бруфена а делује брже неко сам лек. Дакле чим почне да вас боли глава, попијте шољу кафе.

4. Повећава физичку издржљивост
Кафа не може да вам помогне да затегнете мишиће али повећава издржљивост, па сте у стању дуже да вежбате или се бавите неком другом активношћу. Мала количина пре вежбања побољшава учинак, а јака кафа после вежбања помаже мишићима да се брже опораве.

5. Спречава стварање каријеса
Једна од негативних последица пијења кафе јесу тамни зуби, али она може и позитивно да утиче на њихово здравље, јер стручњаци кажу да се код људи који пију кафу зуби ређе кваре. Пржена зрна кафе имају антибактеријско дејство и уништавају микроорганизме, који су узрочници кварења зуба.

6. Убрзава метаболизам
Желите да смршате? Пијте кафу! Ако је попијете ујутру, убрзаће вам метаболизам и до 10%. Он ће најбрже радити у првих три сата после испијања. Подразумева се да у кафу не стављате шећер, шлаг, слатку павлаку и друге калоричне додатке.

7. Поправља расположење
Испијање кафе позитивно утиче на осећај среће због допамина који се избацује у крвоток. То је неуротрансмитер који у мозгу ствара осечај задовољства и еуфорије, а ствара се у телу и када смо заљубљени. Ипак не треба пити више од две шоље дневно, јер у том случају кага може да изазове осећај узнемирености.

Лоше стране кафе

Не претерујте са кафом. Више од четири шоље дневно могу да изазову несаницу, главобољу, мучнину, узнемиреност, раздражљивост и лупање срца.

Савет: кафа и минерална вода!

Плантажа кафе

Ако имате икаквих проблема са желуцем уз кафу пијте минералну или обичну воду. Наиме, минерална вода је одлична превентива да до тегоба уопште не дође. Чаша минералне воде богате хидрокарбонатима (потражите на етикети ХЦО3) може прилично да вам заштити желудац од негативних утицаја кафе.

Зато следећи пут кад седнете у кафић и наручите кафу, обавезно тражите и чашу минералне воде – као превентиву. Чак и ако сада немате никаквих проблема с кафом, они с годинама могу доћи, а редовно консумирање минералне воде уз кафу могло би то да спречи. Наравно, ово се односи и на кафу коју пијете код куће или на послу – редовно спремите и минералну воду да је пијуцкате уз кафу. Није велики издатак, а знатно штити здравље.

Историја кафе

Једног давног дана, око 800. године, је легендарни етиопијски козар Калди приметио да се његове козе чудно понашају. Биле су некако пуне енергије, скакале и трчале од једног до другог грма са црвеним бобицама и брстиле. И нису спавале те ноћи. Калди се поверио локалном свештенику, који је направио напитак од бобица после којег је и сам остао будан целе ноћи. Убрзо се прочуло да постоји биљка која даје енергију. Отприлике у исто време афричка племена су правила енергетске „чоколадице“ од кафе и животињске масти. Име „кафа“, „кава“, „кахва“ потиче од арапског „qahwa“, што значи „напитак од биљке“.

Убрзо кафа прелази подручје Црвеног мора и стиже у Арабију. Одатле кафа потече, каквом је ми данас и знамо. Око 1000. године први пут је направљен напитак од печених зрна кафе, а до XIII века муслимани су почели да је пију из религиозних разлога. Касније, где год је ишао ислам – ишла је и кафа: у северну Африку, источни Медитеран, Индију. У XVII веку кафа стиже у Европу, а почетком XVIII и у Јужну Америку. До 1800. године у Бразилу овај напитак постаје свакодневно уживање за све слојеве становништва.

Кафа у Србији

Некада се на овом месту, на првом спрату налазила кафана Црни орао

Није случајност, да је Београд добио своју прву кафану пре Беча, Париза и осталих великих европских метропола. Срби су под утицајем Турака били упознати са културом кафе врло рано. Већ 1521./52 Турци си у једној згради на Дорћолу отворили неке врсте угоститељског објекта – кафану у којој су послуживали кафом. Кафа се од тада послуживала у караван сарајима, хановима и механама.

Угоститељски објекти у Београду добијају данашњи назив кафана после 1738., када су Турци поново запосели Београд, након аустријске власти. Тада је, као најбоља, била позната кафана Црни орао на Дорћолу, коју је у свом путопису поменуо путописац Кепер. Налазила се на спрату у згради на углу данашње Душанове и улице Краља Петра, а до ње се долазило трошним дрвеним степеницама.

Кафана није имала столове, столице ни клупе, већ миндерлуке прекривене ћилимима. Висина кафане није дозвољавала да се у њој човек усправи. Зидови су били ишарани зеленом, црвеном, модром и наранџастом бојом, а на улазу је било постављено неколико крчага и ибрика…

Највећи број кафана Београд добија у 19. и 20. веку. Неке од најпознатијих старих београдских кафана су Три шешира, Кафана „?“, Два бела голуба и некада славна, а већ срушена кафана Дарданели.

Рецепт за „праву“ домаћу црну кафу

– вода увек треба да буде свежа
– пре закувавања кафе вода не сме да ври, јер се тако губи важан елемент – кисеоник
– кафа која се користи треба да буде свеже млевена или прописно чувана.

Када вода у џезви проври треба је склонити са ватре и додати кафу, а после тога вратити на загрејану ринглу да „крене“, тј. да почне да се диже обилна пена. Када се пена „затвори“ односно када млевена кафа потоне, а цела површина воде буде у пени, џезва се склони и кафа се благим потезом кашичице промеша. Да би племенита својства кафе дошла до пуног изражаја кафа се остави на око минут да се „смири“, након чега се сипа у омиљену шољу.

На жалост, остало је мало ресторана у којима се може попити права домаћа кафа. Чувену домаћу кафу, коју чине шољица кафе, 2 дцл киселе воде и коцка ратлука, могуће је пронаћи тек у неким старим кафанама.

 


Напиши коментар