Седиште ЕУ врви од шпијуна


Шпијуни се данас најчешће представљају као дипломате, новинари, лобисти, пословни људи или студенти

Класична шпијунажа није отишла у пензију упркос завршетку Хладног рата и огромним могућностима нове технологије

Са завршетком Хладног рата и пензионисањем Ле Кареовог Смајлија изгледало је да су класични шпијуни заувек отишли у пензију и да ћемо их виђати још само у филмовима, а о њиховим мисијама читати у романима или новинским „како је некада било“ чланцима. Остављање цедуљица испод камена, микро-филмови у шупљим циглама, планови писани невидљивим мастилом па ушивени у поставе зимских капута – све то делује тако старомодно и нестварно у времену технолошких достигнућа које омогућавају свакоме ко пожели да непозван посматра и ослушује. 

Уосталом, голишаве фотографије војвоткиње од Кембриџа Кејт Мидлтон усликане су са дистанце од неких километар и 300 метара са опремом вредном око 20.000 долара, коју има свака боље опремљена новинска редакција. Шта ли тек онда поседују и које могућности имају шпијунске организације којима је једина сврха постајања сазнавање тајни „непријатељске стране“?

Колико су сада, у времену модерне дипломатије и „ресетованих“ односа некада великих сила, „упослене“ те шпијунске организације?

Судећи по тврдњама Алана Винантса, првог човека Белгијске контраобавештајне службе (ВССЕ), шпијуни никада нису били живљи у својим активностима него данас. Само у Бриселу их има, како тврди, „не десетак, не стотињак, већ више стотина са свих страна света“. Брисел је тако центар не само ЕУ администрације и НАТО, већ и место које окупља најрепрезентативније узорке и крем тајних агенција нашег времена. За сваког „правог шпијуна“, главни гард Белгије је исто оно што је за клинце продавница слаткиша, место где једноставно мора да се буде.

Овде је све као у време Хладног рата када је међународна шпијунажа у питању – каже Винантс. – Брисел је место са мноштвом дипломата, пословних људи, међународних институција са великим бројем запослених који се налазе у додиру са политичким, економским или индустријским тајнама.

Русија, Кина, Иран, тврди Винантс, али и „пријатељске земље Европској унији“, као што су Израел или САД, имају у Бриселу своје агенте.

Брисел, „централа“ ЕУ, место где „хладни рат“ траје и данас

Било би наивно веровати да тек поједине земље шпијунирају, а остале само посматрају шта се догађа – наводи први човек белгијске шпијунаже. – У овом послу разлика између неутралних, пријатељских и непријатељских агенција нестаје јер сви желе да се домогну економских или научних пројеката друге стране. Практично, сваки тајни сервис је у сталној борби са колегама из другог табора.

Шпијуни се данас најчешће представљају као дипломате, новинари, лобисти, пословни људи или студенти. А њихове мете су, баш као и некада – похлепни људи, они у финансијским проблемима или са радикалним политичким идејама. Једноставно, особе са „тамним странама личности“, идеалне за уцењивање. Или, пак, они који желе да буду као „Бонд, Џејмс Бонд“.

Врбовање је баш као некада – лични контакти, заједничке шетње, пријеми по амбасадама… Неки се упецају, неки не.

Престао сам да идем на ручак са њим јер је стално нешто запиткивао, а да никада није рекао ништа о себи – изјавио је за веб сајт „ЕУ обзервер“ један од службеника ЕУ, који је очигледно био на листи погодних за обраду.

Без обзира на чињеницу да у Бриселу од агената сваке врсте ври као у кошници, Винантс каже да је у последњих шест година постојао само један велики пример међународне шпијунаже – случај Хермана Сима, службеника министарства одбране Естоније задуженог за размењивање тајних информација са НАТО и ЕУ. Ухапшен је 2009. године као руски шпијун. Сим је Москви предао 3.294 тајних докумената, од чега се 386 односило на комуникационе и одбрамбене системе НАТО и ЕУ. Његов човек за везу био је руски обавештајац који се представљао као бизнисмен из Португалије. Достојно Ле Кареа.

Сим је данас у затвору у Естонији. На саслушању је рекао да је од Руса био плаћен тек 1.200 евра месечно, али да му је било обећано да ће постати официр са високим чином и платом.

Стручњаци за модерну шпијунажу кажу да је одавно престало врбовање на основу идеологије. Новац или нека друга врста материјалне сигурности данас су једини мамац.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар