10 разлога против ГМО (Франкенштајнске) хране


Неколико недавних истраживања показала су да је генетски модификована „храна“ уствари прави отров.

Постоји најмање 10 разлога зашто не треба дозволити легализације ГМO хране у Србији!

О генетском инжењерингу од самог почетка постоје супротна мишљења. На једној страни су заговорници и промотери генетског инжењеринга, из кругова научника, здравствених радника, представника власти (тзв. ауторитети) који наводно само у експерименталне сврхе мутирају храну и јавно негирају сваку критику или чињенице које сведоче о штетности нових мутаната.

На другој стани су грађани који брину о свом здрављу и здрављу својих потомака, еколошки покрети, присталице здравог начина живота, верујући људи и сви они који размишљају критички и желе да буду сигурни у здравствену безбедност хране коју ће јести.

Поводом новонајављених измена закона о ГМО одлучила сам да потражим све доступне информације о овој теми, и придружим се озбиљној јавној расправи о овом горућем проблему . У даљем тексту износим 10 разлога против генетски модификованих организама (ГМО):

1. ГМО су окружени само лажима

– Генетски инжењеринг хране заснован је на следећим тврдњама:
да је ГМ храна безбедна за људску или животињску употребу,
да су ГМ усеви отпорни на сушу и друге временске непогоде,
да је ГМ усевима потребно много мање воде него природним и нема потребе за коришћењем штетних хемикалија у пољопривреди, што доприноси очувању околине,
да гајење ГМ усева доводи до повећања приноса и да се на тај начин може повећати количина хране те смањити глад у свету.

У пракси, свака од ових тврдњи показала се као лажна. Проблем је само што се све ове „експерименталне лажи“ највише обијају о главу потрошача.

2. ГМ храна није права храна

Биљке на нашој планети створене су тако да буду савршена храна човеку. Као и човеков организам, и свака биљка у себи садржи мноштво микроелемената. Ми не знамо на који начин су баш ти елементи и у баш тој количини уткани у сваку биљку. Још мање знамо и разумемо на који су начин те информације записане у генетском материјалу живих бића.

Вештачко модификовање живих бића у лабораторијама функционише на принципу руског рулета. Често промашиш, а понекад и погодиш! У већини случајева модификовање организама не успева, али понекад се и деси да ти мутанти које научници стварају, човеку личе на храну. На пример, парадајз са генима рибе је округао, црвен, киселкаст и на око изгледа баш као парадајз, али…

Зашто бисмо уопште желели да једемо нешто што само личи на храну? Понављам, само личи, а не може се прихватити као храна. Тај мутант-парадајз можда изгледа као прави али је заправо мутиран и нема више ону првобитну информацију, нема онај састав какав имају обични парадајзи тако да ми у свој организам више не уносимо онај састав микроелемената неопходних за живот. Не треба после да се чудимо због здравствених проблема узрокованих мањком или дисбалансом тих микроелемената. Нама треба права, природно балансирана храна.

3. Не постоји реална потреба за „ГМ храном“

Једна од мантри промотера биоинжењеринга је да само са „ГМ храном“ могу да нахране планету. Да мало размислимо о томе. Зар је узрок глади у свету то што је природно семе лоше? Зар није узрок сиромаштва у неравномерној расподели богатстава? Није ваљда Богом дано семе узрок глади широм планете?

Различити експерименти показују да су управо ГМ биљке неспособне за репродукцију и још се није десило да оне донесу већи род од природног семена. Све више постајемо свесни да су приче о чудесном семену које доноси бољи род заиста само бајке за децу. И да мутант-семе доноси бољи род, да ли би то био довољан разлог да се уништи све што је природно? А ГМ изнвазивно семе управо тако делује на околину.

4. Не постоје озбиљне студије које доказују да је „ГМ храна“ безбедна за употребу

Када једна нација или читаво човечанство уопште помисли о преласку на гајење и коришћење потпуно нове, суштински различите, генетски мутиране хране било би крајње пожељно да се најпре увери у њену здравствену безбедност.

То би требало да обаве озбиљни, независни научници који би током дужег низа година, тј. током животног циклуса, пратили здравље људи који такву храну конзумирају. За тако нешто било би потребно много времена, новца и одрицања, за шта изгледа нема политичке воље па се чини као да смо сви одједном постали покусни кунићи и бели мишеви. Потребно да највиши интелектуални кругови, лекари, научници, биолози, озбиљно анализирају резултате ових истраживања и о њима објаве научне радове који би, коначно, морали да буду доступни јавности.

Ако покушамо да пронађемо такве научне студије доћи ћемо до сазнања да ниједно такво истраживање никада није званично спроведено на људима. Експерименти су рађени само на животињама које се посматрају до 90 дана, као рецимо у случају пацова, и резултати не само да нису показали да је „ГМ храна“ здравствено безбедна, већ су имали катастрофалне закључке.

Неколико недавних истраживања показала су да је генетски модификована „храна“ уствари прави отров. Пацови који су храњени ГМ кукурузом добили су језиве туморе, 70% женки превремено је угинуло, а скоро све су имале озбиљна оштећења органа. Запажене су и нуспојаве везане за обољења јетре и бубрега, као и срца, надбубрежне жлезде, слезине, крвних ћелија…

Заједнички експеримент у склопу неколико института и научника открили су да хрчци храњени генетски модификованом „храном“ већ у четвртој генерацији нису у стању да доносе потомство!

Научник Алексеј Суров је описао експеримент где су посматрали понашање хрчака, њихово добијање на тежини и наталитет у неколико генерација. После рођења друге генерације хрчака, приметили су спорије стопе раста и сексуалне зрелости. Већ следећа генерација је била стерилна.

Треба послушати интервју са једним америчким фармером који је хранио своје свиње ГМ кукурузом (Roundup Ready и Bt кукуруз) и који сведочи да су оне добиле разна обољења, репродуктивне проблеме, псеудо-трудноћу па је на крају изгубио читаву фарму и престао да се бави тим послом. (Сада има малу органску фарму и бави се промовисањем органске пољопривреде.)

Др Арпад Пустаи са Истраживачког института Раует у Абердину јавно је говорио о последицама храњења пацова ГМ кромпиром. Експеримент који је спровео показао је симптоме као што су: успорен раст, оштећење имуног система, крварење желуца, абнормални и потенцијални канцерогени раст ћелија у цревима, оштећење крвних зрнаца, изобличене ћелијске структуре у јетри, панкреасу и тестисима, промене на генима и у метаболизму ћелија јетре и бубрега, делимично атрофирана џигерица, мање развијени органи, смањени дигестивни ензими, висок шећер у крви, упала плућа, повећана стопа смртности и већа смртност потомства.

Када пренесемо ову слику на људе, можемо закључити да генетски модификована храна ствара читаве генерације жртава рака. Можда ћемо бити сведоци најгорег хорор филма у стварности – масовног тровања милијарди људи токсичном храном коју моћници нису желели да тестирају.

Пацов храњен ГМО храном, оболео од разних тумора

5. „ГМ храна“ је ризична по здравље

Упркос тврдњама високих владиних функционера и представника прехрамбене индустрије да је “ГМ храна” потпуно безбедна за употребу, научне студије доказују супротно; ГМ храна се повезује са алергијама, репродуктивним проблемима, неплодношћу и стерилношћу, дефектима код новорођенчади, бизарним мутацијама, канцером и „синдромом изненадне смрти“ (“SIDS”).
“ГМ храна” изазива имунолошке нападе јер је организам не препознаје као храну већ као страно тело тј. нападача, против којег треба да се брани. Овај имуни одговор може довести до хроничног запаљења, што повећава ризик од вишеструких додатних здравствених проблема.

У Америци се од 1996. једе храна која садржи ГМО. Тамо је запажено неприродно и необично повећање болести које су се некада сматрале реткима, рецимо:

Аутизам – погађа 1 од 88 деце у поређењу са 1 од 25 000 средином 1970-тих,

Дијабетес типа 2 – повећан ниво оболелих за 136 % од 1980. до 2010. године,

Целијачна болест – нетолеранција на глутен, 4 пута учесталија него пре 60 година,

Алцхајмерова болест – алармантни раст – 5,4 милиона Американаца (1 од 8 старијих особа) што је двапут више него 80-тих,

Алергије на храну – у драстичном порасту, нарочито код деце,

Астма, гојазност, пробавни проблеми, тумори и друго.

На сајту www.responsibletechnology.org можете прочитати 65 научно доказаних здравствених ризика који настају употребом “ГМ хране”. Ово су неки од њих које наводи овај извор: карцином, стерилност, импотенција, смањење мозга, болести унутрашњих органа, алерголошке и токсиколошке реакције, крварење у желуцу, промене на цревима, проблеми с јетром, проблеми с панкреасом…

6. Усеви са ГМ биљкама имају смањен принос

Супротно тврдњи да може нахранити свет, генетски инжењеринг није довео до повећања приноса нити једне биљне сорте. У стварности ова еуфорична мантра никада није потврђена.

После 30 година експериментисања, имамо податке који не говоре о повећању приноса. Напротив, код ГМ соје је забележен смањен принос за 20 % у поређењу са природном сојом.

Стопостотни неуспех забележен је са Бт памуком у Индији, што је опет једна дуга и жалосна прича о држави која је бригу о исхрани свог народа поверила „добронамерним“ компанијама Монсанто, “Cargyll” и “Syngenta”. Ове семенске куће практично су заплениле све домаће врсте семена и пољопривредницима продавале само ГМ семе. Пошто је овим биљкама било потребно много воде, нападали су их инсекти, а приноси су били драстично мали, тако да пољопривредници више нису имали новца да поново купују семе. Услед све већег презадуживања села прича окончала се крваво – масом самоубистава поменутих пољопривредника. Ипак, повратак органском памуку утицао је на спасавање живота и повратку из очајања у нову наду.

Недавно сам наишла на зборник научних истраживања Европске комисије у коме пише да се у североисточној Кини гаји само ГМ “Бт-памук”. У следећем фризираном извештају се можете сопственим очима уверити да поменути научници из Европске уније озбиљно раде на мењању свести људи, убеђују јавност у безбедност и чак корисност ГМО по здравље људи и планирају да по целом свету рашире ГМО и друге врсте организама насталих биотехнологијом.

7. ГМ усеви су штетни за природно окружење

По Закону о генетски модификованим организмима, у Србији није дозвољен увоз, узгој и промет ГМО. Такви организми по закону могу да се гаје само у затвореним експерименталним системима који служе у научне сврхе.

Међутим, нико не говори јавно о томе да ти пољопривредни системи никада не могу бити потпуно и савршено изоловани од околних њива, поља и шума. Осим тога, полен лебди у ваздуху и лако се преноси до околних њива. Инвазивно ГМ семе може да се отргне контроли, поготово у нашим условима.

На великим њивама на којима доминира само једна биљна култура (монокултуре) велики проблем представљају корови и штеточине против којих се пољопривредници боре помоћу запрашивања хемикалијама. Зато су ГМ биљке дизајниране да буду отпорне на хербициде и пестициде. То значи да можете да их прскате хемикалијама колико год хоћете а оне ће наставити несметано да расту и напредују. Међутим, утврђено је да Рауднап памук може пренети ту своју отпорност и на коров који тако постаје – суперкоров! И то је онда одличан нови посао за индустрију отрова која ће производити све јача и агресивнија средства запрашивања.

Пада у воду претпоставка да коришћењем ГМ семена нећете морати да користите много хемијских средстава. Напротив, загађивање животне средине ће се наставити и увећати. А полен ГМ биљака ниједан закон не може да спречи да лети унаоколо и опрашује биљке. Природа је један велики екосистем и мењањем или нарушавањем једног елемента цео систем се у одређеној мери мења или руши. То није потребно цртати истинољубивом човеку.

8. ГМ сорте узрокују губљење аутохтоних сорти!!!

Када им се дају одрешене руке, као што је био случај у Индији, велике корпорације повлаче из продаје све аутохтоно семе, уместо којег неинформисаним или несавесним сељацима продају ново “модерно” ГМ семе. Шта би се десило ако би и наше тржиште било преплављено ГМ семеном? Семена домаћих семенарских кућа била би сигурно потиснута у страну? Боље да на време размислимо о томе.

Да бисмо избегли најгори сценарио морамо се пре свега информисати, преузети одговорност на себе и сачувати домаће сорте, јер са оваквом претњом се природа до сада никада није суочавала. Реакција ће у сваком случају бити бурна и непредвидива.

Водећи произвођаћ ГМО производа и семена је Монсанто, компанија која је производила бојне отрове кориштене у Вијетнамском рату?! Треба ли компанија која је радила боне отрове да нам производи храну? Монсантно користи вратоломне цифре долара да лобира за „своју ствар“, а заступник ове компаније у Србији је МК група, власника Миодрага Костића.

9. Од узгоја и промета ГМ биљака и састојака профитирају само велике корпорације

Постоји много доказа и путева новца које ако почнете да пратите и анализирате видећете да сви воде у истом правцу. Исти они који нас прскају из авиона као да смо комарци, данас желе да купују нашу земљу и на њој саде ГМ семе. Видети да исти ти продају и хербициде за прскање усева, али и да су у сарадњи са фармацеутским компанијама које после свима нама продају лекове. Очигледно је да све ово има само један јасан циљ:

10. Смањење или потпуни нестанак људског рода, биљних и животињских врста

Човечанство је већ извесно време несвестан учесник у масовном научном експерименту. Ко и зашто над нама изводи експеримент уживо? У току је рат између генетски модификоване и природне, органске хране. Која ће победити? О нашој судбини стално одлучују мимо нас у великим европским и америчким центрима моћи. Стављају нас пред свршен чин, скривају истину и замазују нам очи медијским “фризирањем стварности”. Докле? Пред нама је период отрежњења и чини ми се револуционарна борба за здравствено безбедну храну. Да не бисмо били као они што су све идеале стрпали у тањир, размислите шта сте ви лично спремни да урадите поводом такве претње?

Ауторка: Јелена Вранић
Извор: Двери Сомбор

Повезане теме:

Пацови на ГМ храни краће живе

Доказано: Монсантно препарати убијају!

Миодраг МК Костић отворено лобира да ГМО затрује Србију


Напиши коментар