Чији су споменици на КиМ?


Високи Дечани

„Српско средњевековно наслеђе, посебно 13. и 14. века, врхунац је византијске уметности тог периода, а неки од најлепших споменика се налазе на Косову, али потпуно је неприхватљива и апсурдна идеја да они могу бити део културног наслеђа косовских Албанаца.“

Ово су речи почасног професора универзитета Принстон – Слободана Ћурчића. Ћурчић, који је докторирао на Њујоршком универзитету, а радни век провео на Принстону, истиче да је последњих година лансирано неколико „идеја“ те врсте, а прва је, како додаје, потекла чак и од неких високих интелектуалаца из Албаније. 

Он подсећа да је у једном тренутку изнета теза да се испод српских споменика налазе остаци старијих грађевина које су споменици ране илирске епохе.

Тврдило се да су они током средњег века порушени и да су изграђени нови, а чули су се и предлози да се ти „нови споменици “ уклоне и реконструишу стари.

То је тотално неприхватљив апсурд који је промовисан баш у време када је дошло до рушења великог броја споменика на Косову„, рекао је Ћурчић Тањугу на Родосу, где је учествовао на форуму Дијалог цивилизација.

Грачаница

 

Према речима овог познатог стручњака за византијску уметност, узбрзо је схваћено да такве ствари не долазе у обзир, па је идеја преформулисана у тврдњу да су те споменике наводно градили Албанци, а Срби их „преотели“.

И то је апсурдно, пошто сваки од тих споменика има своју историју која је записана не само на самим грађевинама, него и у историјским документима„, објашњава професор.

Зато, како напомиње, приче да су српски споменици на Косову део културног наслеђа косовских Албанаца не прихвата ниједан озбиљан научник и њих је веома лако научно оповргнути.

Коментаришући покушаје да се овакве идеје прогурају у УНЕСКО-у, Ћурчић наводи да се УНЕСКО бави заштитом културног наслеђа уопште и да је ова организација упућена да сарађује са институцијама које делују на територији на којој се споменици налазе.

Наравно, може да дође до разних манипулација, али треба имати на уму да је оно што се појављује у дискусијама на ту тему од административног, а не од историјског значаја. Уз то, УНЕСКО је део УН, УН нису признале Косово и ту не треба да буде дилема„, казао је професор.

Ћурчић је указао на значај српског средњевековног наслеђа, које је, према његовом мишљењу, недовољно познато у свету, а посебно издваја споменике 13. и 14. века као „златног периода“.

Фреска краља Милутина у Богородици Љевишкој

„У самом врху су манастири на Косову – Грачаница, Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка„, набраја он и додаје да не треба заборавити ни врхунске споменике у централној Србији, попут Манасије, Раванице, Љубостиње и Каленића.

Из ранијег периода Немањићке епохе то су Студеница, Жича, Сопоћани, каже Ћурчић који је недавно објавио на енглеском језику капитално дело „Архитектура на Балкану – од Диоклецијана до Сулејмана“, засад непреведено на српски.

Професор такође указује да се на Балкану уопште често јавља проблем јасног дефинисања ком наслеђу тачно нека грађевина припада. „На Косову постоје споменици који су везани за османско наслеђе – главну џмамију у Приштини подигао је Мехмед II Освајач.

Тај споменик јесте на територији провинције која се зове Косово и која је, нажалост, призната од неких држава, али то не представља албански споменик нити њихово наслеђе„, објашњава Ћурчић.

Као још један пример тешкоћа у одређивању припадности културном наслеђу, он наводи цркву Светог Климента на Охриду, која је један од најважнијих касновизантијских споменика.

То је црква с краја 13. века (1295). Тачно знамо да је њен ктитор био етнички Албанац, православац, који је био врло висок чиновник византијске дрзаве. То је врло јасно. Е сад, чије је то наслеђе – да ли државе Визнатије, која више не постоји, да ли је то наслеђе БЈР Македоније која је чланица УН или је то албанско наслеђе. Уз то, знамо по натписима на фрескама да су их сликали грчки византијски сликари„, наводи Ћурчић.

Ту се, како додаје, може навести и пример Хиландара, који јесте српски споменик, али је на територији Грчке, или манастира Рила у Бугарској који је градио властелин цара Душана, па манастир Лесново у Македонији из средине 14. века грађен под покровитељством властелина цара Душана, у коме се налази најпознатији монументални Душанов портрет.

Цар Душан је освојио делове Балкана који су претходно и после њега били под влашћу Византије, а још касније под Османском империјом. Не можемо тврдити да је то територија средњевековне Србије, мада је то била кратко време, а можемо да кажемо да су одређени споменици грађени или директно под Душаном или под његовим властелинима део ширег српског наслеђа„, каже наш стручњак.

Извор: Тањуг


Напиши коментар