Сатирична прича: Српски пут у Европу


Американци траже да признамо Косово, а да не признамо Абхазију и Осетију. Треаже и да платимо одштету Јапанцима за Хирошиму и Нагасаки.

Министар неких послова бива љубазно примљен од Председника свих грађана и грађанки.

Разговарао сам са Немцима, имају нове услове – рече наочит министар.

Какве, бре нове услове?! Зар нисмо све  договорили и испунили?! – виче Председник.

Шта ‘оће више?! Склонили смо барикаде, преговарамо са Приштином све у шеснаест, по негде и седамнаест. Сложили смо се да буду регионално представљени, гласаћемо за њих на песми Евровизије, демонтирали смо паралелне сруктуре, направили смо емисију да Срби са Косова испадну криминалци, не чинимо више од оштрог протествовања, а ускоро ћемо да укинемо министарство за Косово!!! Шта сад ‘оће? 

Не питајте. Ма знао сам да ме то чека још кад сам слетео на аеродром канцеларке Ангела Меркел у Берлину. Држали су ме два сата у затвореној просторији док су ми образлагали шта ‘оће.  А знате да није пријатно када те Немци затворе у неком простору па још почне да бива загушљиво. Укратко ‘оће да се извинимо због II светског рата и да направимо један Инсајдер где ће се видети наша кривица у свему томе. Морамо, веле, да се суочимо са болним истинама везаним за тај период. Е да, и да признамо Косово, Рашку и Војводину и стиснемо Динкића да смањи провизију коју узима од немачких инвеститора.

Каквим бре истинама?! И, зар се већ нисмо извинили и за то? – вајка се Председник и преслишава, па уписа нешто у бележницу (изгрдити кретена Динкића, нап.аут.).

Нисмо. Траже да јавно кажемо да смо ми криви што су нас бомбардовали 1941. и што су нас после стрљали сто за једног.

А за 1914. и 1999?

То се подразумева. Ако хоћемо да добијемо статус кандидата морамо и да надокнадимо штету Немацима, иначе ништа од Европе. 

Какву сад па штету?

Па бомбе коштају, господине Председниче.

Па да. Има логике. Колико је то пара?

Доста, богами, накупило се временом.

Оно што јест јест. Па ништа, да се плати, лепо је причао мој претходник, Европа нема цену ни алтернативу – рече Председник – Само се надам да неће тражити да им надокнађујемо и за Циклон Б?

То ће касније, рекоше, кад им понестане нових услова, сад су тражили  и сваки месец Чанку да испоручимо казан чварака. До тада имају још седам услова, неки ултиматум, тако га зову. Пут у Европу је поплочан добрим намерама, али и трњем.
Шта лупаш?! Како може трњем да се поплочава?

Више фигуративно, господине Председниче, симболично, више као хипербола…

Добро, добро.

Сутрадан. Исто.

Звали су Американци. Проширили услове: траже да признамо Косово, Војводину и Рашку,  а да не признамо Абхазију и Осетију. Траже и да платимо Јапанцима одштету за Хирошиму и Нагасаки. Ништа ме не питајте, нити шта разумем, само преносим шта ми је речено.

Узми кредит од ММФ-а. Шта још има да се прода? Има Телеком, Електропривреда, продај то све па плати. Ипак су нам Амери стари пријатељи, јесу нас мало бомбардовали у два наврата, али нећемо да цепидлачимо и нарушавамо савезничко-пријатељске односе. Знаш да смо са њима у узлазној путањи.

Уплати и неким невладиним организацијама по сто хиљада евра донација, па нека направе пар хиљада оригамија да Јапанцима пошаљемо и то уз паре. Чекај… и…. извините им се за сваки случај, знаш да је мој претдходних то увек ради, можда упали. Ма слушај ти мене, Србија мора са свима да буде у партнерским односима и да нас сви поштију, зато извињењима никад доста. 

Дан после.

Звали су Енглези. Љути су.

Што они аман?!

Кажу да су нас и они бомбардовали редно и ништа мање од Немаца, ето чак и они на Васкрс, па ми Немцима плаћамо, а њима нипта. Али су то поменули само успут. Њихов нови услов за кандидатуру јесте да Ђоковић пусти Мареја и на следећем Вимболдону уколико желимо у Европу. За Аустралијан опен ће да размисле, кажу, ипак је и та држава њихов доминион.

Ђаво нек их носи. Видећемо са Новаком, а ти види нека им се Ђоковићи превентивно извине, знаш да је то код БоТе палило, још увек покушавам да похватам коме смо се све извинили, да ми не промакне нешто.

Хоћу.

И, би следећи дан.

Нови услови, а? – пита гледајући испод ока Председник док министар улази у кабинет.

Нови – уморно одговара министар.

Шта је и ко је сад?

Французи. Њихов нови услов је да поред Косова, Рашке, Војводине признамо и да им је бивши председник Саркози висок 190 сантиметара. Кажу нисмо признали док је владао, а то не сме да се прескочи.

Како бре то да признамо?!

Мислио сам….

Питање је хипотетичке природе, министре, немојте да ме љутите…

Ништа ја не знам. Тако ми је речено, а ја само преносим, то ви видите са њима. Значи, ако желимо статус кандидата морамо да признамо да је Саркози висок преко 190 сантиметара, а не би било лоше да на своју руку додамо да је виши и од своје жене. Признаћете да то и није неки тежак услов. Нека скупштина донесе неку декларацију,  па сетите се само оне лакрдије од декларације о Сребреници када нам је Америка наредила да донесемо ту уместо оне о страдаљу Срба у протекла два века. Шта нас кошта још једна декларација?

Не кошта да је то једино што ће да тражи.

То што јест јест, право зборите.

И би ноћ и други дан.

Госн’ Председниче, сад су звали ови из Индијског министарства иностраних послова. Кажу да, уколико желимо статус кандидата ове године, морамо донети закон о заштити крава, и да, кажу да њихових серија има најмање на нашим телевизијама, траже да буду више заступљени у серијским програмима. 

Шта море причаш?! Какве везе има Индија са Европском Унијом без алтернативе. Они су само једна од страна света којима смо окренути.

Питао сам их ја то. Никакве, признају и они, али подвлаче да су констатовали да нам сви постављају неке услове оа то желе и они као међународни фактор у експанзији.

Надам се да је то крај условима – упита клонули Председник.

Није. Није, на жалост. Деда Мраз је поручио да ове године неће долазити у Србију уколико не признамо Косово, Рашку, Војводину и обешка неће гласати за статус кандидата. Обићиће само америчке војнике у Бондстилу који су далеко од свог дома усамљени и незаштићени. Каже да је одлуку донео тешка срца, али и под притиском ММФ-а који му је поручио да Србија треба прво да намири дугове њима, а децу да простите: ко јебе!!

Ови из Ватикана…

Они нису постављали нове услове…

Мислио сам на децу….

А, то….

Магацин 


Напиши коментар