Суморна прогноза за спрску привреду – боље тек од 2014.


Незапослени, њих 750.000 у Србији, у наредној години вероватно неће наћи посао

Јавни дуг државе ће, како се најављује, још наредне године бити у узлазној путањи, односно достићи ће чак 65 одсто бруто друштвеног производа.

А већ 2014. године дуг би требао да пада, односно до краја те године износио би 58 одсто.

Како ће се ове бројке и пројекције одразити на обичне животе, вероватно је „питање за милион долара“. 

Привреда у рецесији, повећан број незапослених, раст проблематичних кредита, одлука државе да има и развојну али и социјалну улогу резултирали су да буџет за наредну годину предвиђа да се за сваки тринаести динар који ћемо да потрошимо задужимо.

Можда и продамо по нешто од „породичне сребрнине“, али упућени кажу да Влада, уколико буде одговорна, неће тај процес покретати све док држава бар не крене ка позитивном привредном расту.

Социјална давања

Незапослени, њих 750.000 у Србији, у наредној години вероватно неће наћи посао и мораће да чекају 2014. годину, ако је судити по средствима које је држава издвојила. За активне мере запошљавања из буџета је предвиђено 3,4 милијарде динара, што је на сличном нивоу као и сада.

До краја 2012. године најсуморније прогнозе говоре о повећању броја грађана без радне књижице и до 30 одсто у Србији, што је још око 150.000 незапослених. Следеће године следи „замрзавање“ отказа, али и већих субвенција за налажење посла, па се очекује да стопа незапослености мирује.

Једино чему ће грађани без посла моћи да се надају јесу редовне исплате новчаних накнада из Националне службе за запошљавање, које су стално касниле. За 12 месечних исплата издвојено је 18 милијарди динара, што је 1,5 милијарди динара више него ове године. У буџету ће се новчано помоћи само социјално угрожени, док ће сви заинтересовани за нову радну књижицу у јавном сектору, морати да сачекају још годину дана. Управо се први талас запошљавања грађана најављује тек за почетак 2014. године.

Фото: Вечерње Новости

 

Кредити

Банке у Србији своју кредитну активност у великој мери заснивају на субвенционисаним кредитима. За ову годину држава је предвидела 1,3 милијарде динара на име субвенционисања камата за кредите за ликвидност привреде. Само за месец и по дана банке су привреди, кроз овај програм, пласирале чак 668,15 милиона евра зајмова.

Субвенције су одобрене и за стамбене кредите, укупно 2,2 милијарде динара за 2012. годину. Извесно је да ће се дотације за куповину станова наставити и током 2013. године, пошто је потражња за оваквим зајмовима велика.

Када је о курсу реч, границе између којих се евро тренутно креће померене су на 110-120 динара. Прогнозе су да ћемо ову годину завршити на нивоу 116 динара за евро, док ће средњи курс евра у децембру 2013. године, процењује се, бити 115 динара.

Губиташи

Фирме у проблемима, макар оне које су до сада преживљавале уз помоћ државе, ове године ће морати да почну да се прилагођавају новим условима. Држава ће почети рестриктивније да дели новчану подршку. Од 5,8 милијарди динара мање субвенција за привреду, највећи део ће њих погодити.

У Србији је у реструктурирању 175 предузећа, која запошљавају близу 70.000 људи. Директну помоћ буџета до сада је примало укупно 80 са близу 33.000 запослених.

Прошле године највеће директне субвенције из буџета примила је Група „Застава возила“ у реструктурирању, близу 750 милиона динара. Ту је и ФАП корпорација, којој је дато 210,6 милиона динара, и „Први мај“ Пирот, у који је отишло 200 милиона динара. За „Јумко“ из Врања било је опредељено 137 милиона динара, а за „Икарбус“ 100 милиона динара.

Привреда

Они који добро послују, с друге стране, током 2013. године мораће нешто више новца да проследе у буџет. Уместо са десет одсто, њихова добит биће опорезована са 15 одсто. Предвиђене су и значајне измене када су у питању разна ослобођења на плаћање овог намета. Процењује се да ће у 2013. години тако за 23 милијарди динара бити више наплаћено. Ове године је од пореза на добит фирми стигло близу 40 милијарди динара.

Путеви

Саобраћајна и енергетска инфраструктура на листи су државних приоритета и у наредној години. Ипак, износ државних гаранција је пет пута нижи од износа који је био предвиђен за ову годину, јер се Влада Србије определила искључиво за приоритете. А то су наставак изградње ТЕ „Костолац“, односно гаранције кинеској Ексим банци, која ће кредитирати и изградњу три ауто-пута – Коридор 11, деонице од Београда до Љига, затим „моравски коридор“ односно ауто-пут од Појата до Прељине, као и саобраћајницу која ће Нови Сад, преко тунела кроз Фрушку гору, Руму и Шабац повезати са Лозницом.

Такође, буџетом су предвиђене гаранције односно задуживање код Европске инвестиционе банке, Светске банке и Европске банке за обнову и развој и за друге важне правце. Исто тако држава ће дати гаранције и за руски кредит од 800 милиона долара за модернизацију српске железнице.

Када је реч о путној инфраструктури, буџетом за наредну годину опредељено је и четири милијарде динара за одржавање регионалних саобраћајница укупне дужине 6.082 километра, које су у надлежности локалних самоуправа.

Аграр

Попљопривредници су, према расподели пара из буџета републике Србије за 2013. прошли боље него ове године. Наиме, за субвенције ће бити издвојено шест миљарди динара више него лане.

Стручњаци, као и сами пољопривредници, поздрављају ову одлуку, међутим поручују да је за те сврхе потредбно определити још више новца, а нарочито је битно у чијим рукама ће та средства завршити.

Од следеће године пољопривредна газдинства ће добијати и бесповратна средства за инвестиције. Држава ће, наиме, онима који буду улагали у нову опрему обезбедити до 40 одсто улагања.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар