Олуја је злочиначка акција Америке и Хрватске


Припадници хрватске војске су у акцији ”Олуја” иза себе оставили пустош

Некадашњи начелник Војне академије, а током сукоба у Хрватској и командант Далматинског, Седмог корпуса Војске Републике Српске Крајине, пуковник Слободан Вукосављевић један је од ретких официра који је током рата у више наврата преговарао са Антом Готовином.

Овај пуковник, присећајући се тих сусрета, али и многих других, јавности мање познатих детаља с почетка деведесетих прошлог века, тврди да је порука Готовине крајишким Србима да се врате у Хрватску неискрена и цинична.

Вероватно прижељкује да се вратимо како би завршио посао који није могао 1995. године. Уколико неко сматра да су цивили током акције „Олуја“ убијани спорадично, без стратегије, онда се грдно вара. Готовина је војничку каријеру градио искључиво учествовањем у акцијама по Африци и Јужној Америци где је поента била застрашивање или елиминација становништа.

Да све није рађено под америчким патронатом, испливали би бројни злочини почињени од Чада преко Хондураса и Гватемале. Овако, он је то своје знање још једном некажњено применио и у својој земљиистиче Вукосављевић и додаје да је генерал Готовина управо у Јужној Америци учествовао у обуци проамеричких снага под директном контролом ЦИА, али и да су САД сличан сценарио припремале за Балкан још почетком седамдесетих.

Обавештајни подаци

Пуковник Вукосављевић открива да је већину података о генералу Готовини добио од тадашње војне обавештајне службе припремајући се за преговоре са Готовином, али да је слично радила и супротна страна.

Касније сам сазнао да су и Хрвати радили исто, а да је њима главни извор био генерал Давор Домазет Лоша, који је био мој ђак у Школи националне одбране. Овај морнарички генерал је сво време рата био у врху хрватске обавештајне службе, а избачен је из ЈНА јер је покрао неке касете са обавештајним подацима.

Када је 1971. године на планини Радуши пропао покушај убацивања 19 хрватских екстремиста, који су требали да започну „револуцију“, ЦИА је годину дана касније створила и регрутовала кадрове за антијугословенски корпус који је сем политичког имао и војни врх на чијем челу је био Гојко Шушак. Ово су подаци које је имала и наша контраобавештајна служба.

Пуковник Вукосављевић каже да је још током тих преговора схватио да су они заправо само маска за нешто друго, односно увертира за акцију „Олуја“.

Те 1994. године Американци су потпуно преузели припрему и планирање даље стратегије Хрватске и било им је потребно да припреме јавно мњене да је српска страна некооперативна и да не жели мир. Међутим, како им нисмо дали повода, а нису успели све да координирају, акцију „Олуја“ су одложили за годину дана – каже овај високи официр и додаје да је трагикомично образложење Жалбеног већа Хашког трибунала око прекомерног гранатирања градова у РСК.

Потпуно је небитно да ли су те гранате тукле у зони од 200 или више метара, јер Хрвати су употребили онолико граната колико је било довољно да их цивили напусте и то је сва истина. Све остало је лаж којом је у Хашком суду морала да се образложи наредба војног и политичког врха САД, али и Католичке цркве – закључио је овај пуковник.

Извор: Вести


Напиши коментар