Србија још није заштитила своје нематеријално наслеђе


Чак ни Крсна слава, као специфичност Срба није заштићена

Закон не познаје духовно благо као културну баштину, па зато не можемо да кандидујемо славе, косовски вез…

Српска крсна слава, по свему судећи, ни наредне године неће се наћи на Унесковој листи нематеријалног наслеђа. Нажалост, наш закон не препознаје ово нематеријално наслеђе као културну баштину, па не постоји правни оквир под којим би се припремила кандидатура српске славе!   Република Србија је, истина, још 2010. године ратификовала Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа и преузела обавезу да га штити, чува, документује, развија и вреднује. У јуну ове године је при Етнографском музеју основан и Центар за нематеријално културно наслеђе, али, осим стварања Националног регистра о припреми предлога за упис у Унескову листу, још ништа није урађено.

Сам предлог припремили бисмо за два-три месеца, али рок за предају је 31. март и нема шансе да до тада наш закон препозна нематеријално културно наслеђе – каже Саша Срећковић, руководилац овог центра при Етнографском музеју. – Поред припреме кандидатуре за Унескову листу, наш задатак је да оснујемо регистар, на чему свесрдно радимо.

Прослављање крсне славе је културни феномен и истраживања су показала да је прослављање крсног имена смислено предложити за листу нематеријалног наслеђа. Слава је комплексан културни елемент, али има и религијску компоненту. Што је најважније, код крсног имена дубоко је укорењен континуитет, јер Унеско инсистира да обичај постоји најмање код три генерације. Нажалост, временом су се појавили многи елементи који „загађују“ овај обичај, а имају везе са савременом културом и „турбо-српским“ идентитетом. Различите тржишне понуде, попут тога да се славски колач данас најчешће купује у продавници, и прослављање крсне славе у фирмама, доста су изменили обичајну праксу.

Србија је „шума духовног блага“, па су стручњаци имали посла да је прво раскрче и препознају шта је вредно, аутентично, живо и оригинално. Националним регистром нематеријалног културног наслеђа тренутно је обухваћено 27 елемената нематеријалног културног наслеђа.

Поред крсне славе, ту су и: Вуков сабор, косовски вез, пиротски ћилим, злакуска грнчарија, пазарске мантије, дрвене чутуре, пиротски качкаваљ, белмуж, фрулаши, свирање на гајдама, певање уз гусле, врањска градска песма, свирање на кавалу, ојкање, грокталица, коло, ерски хумор… Из Војводине се на списку налази наивно сликарство Словака, јер ће регионални координатор тек почети да прикупља благо, пошто се кренуло од југа ка северу.

 

Израда пиротског ћилима

Годишње може да се предложи само један кандидат – објашњава Срећковић. – На почетку је могло по неколико, што су Хрвати здушно искористили и сада имају око 15 добара уписаних у репрезентативну листу! И ми можемо да одмах кандидујемо неколико, јер постоје и листе: Регистар добрих пракси, а идеалан кандидат је Вуков сабор, и Регистар угроженог наслеђа, што иде по убрзаном поступку и ту бисмо кандидовали косовску баштину.
Хрвати су, по обичају, показали да на читавом Балкану највише цене своје наслеђе. Они су по кратком поступку Унесковом заштитом „окитили“ Сињску алку, пашку чипку, прославу Светог Влаха, Карневал у Каставу, бећарце, ојкање у Далмацији, производњу играчака и медењака у Загорју и још много тога.

Нематријално културно наслеђе су знања, вештине, стари занати, инструменти, народна уметност, обичаји… Део нематеријалног културног наслеђа је и каменорезачки занат у околини Крушевца, традиција производње ракије, опанчарство, епско песништво уз гусле, традиционални дувачки инструменти, наивно сликарство и још много тога.

Право питање је да ли су имали користи од тога – истиче Срећковић. – Питао сам произвођаче медењака да ли је продај боља када закаче таблу „под Унесковом заштитом“ и кажу да није, јер сви мисле да су медењаци сада скупљи. Највише користи имали су хрватски политичари, а на исти начин се манипулише и „француском кухињом“, па се у сврху њене промоције читаве године у овој земљи једе и пије о трошку буџета! (ако треба може да лети напоље)

Највише користи од Унескове заштите, иначе, имају они који живе од туризма, јер је то лепак који привлачи стране госте. Најбољи пример за то су бечки кафеи, који су доживели прави бум од када су уписани у ову листу.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар