Винчанци су имали новац!

Винча, хоризонт са јамама из бакарног и брончаног доба

Стручњаци Рударско-геолошког факултета истражујући Винчу открили да је праисторијска метропола била много већа од данашњег локалитета. Плаћали шкољкама

Метропола највеће културе старе 7.500 година, у праисторији Европе, Винча, била је много већа него што се до сада веровало, открили су геолози током недавних истраживања. Стручњаци предузећа “Геоалфа” и Рударско-геолошког факултета до овог сазнања су дошли када су позвани су да утврде, како се могу спасти остаци средишта цивилизације на локалитету које данас угрожава клизиште изазвано водом из 17 околних септичких јама.

Нажалост, реч је о првим геолошким истраживањима Винче од њеног открића пре више од века – каже проф др Слободан Кнежевић с Рударско-геолошког факултета. – Бушења су одмах оповргла досадашње претпоставке о тлу на коме је била подигнута праисторијска метропола. Винча је била много већа од данашњег локалитета, а њен центар се налазио у садашњем кориту Дунава.

Геолози наглашавају да је велики пропуст што нису били позвани раније да раде с археолозима, јер би одмах било јасно да прво насеље у Винчи није налазило на узвишењу као данашњи локалитет – каже проф др Кнежевић.

Према речима нашег саговорника, Винча је подигнута у природној ували између два брега који су штитили куће од ветра. Настала је не на лесном тлу уз реку, као што се мислио до сада, већ на седиментима из времена Панонског мора.

Најстарији грађевинци и металци

Геолози су открили да је материјал од кога су Винчанци правили куће и керамику није била обична глина. – То је била мешавина леса и веома мекане глине каква може да се нађе само на локалитету између Сланаца и Великог села – каже проф др Кнежавић. – То доказује да су имали развијене технологије, па не чуди што су и први топили метале и правили боје од минерала извађених у рудницима на Авали. Касније културе као што су Келти, Римљани и Саси само су наставили да проширују њихова окна.

Археолози су на локалитету пронашли наруквице од праисторијских шкољки које су сматране накитом, док их геолози нису мало боље згледали и открили да је реч о врсти спондилус, која никада није живела ни у Дунаву ни у Црном мору, већ од најближих у Егејском или Јонском.

Ова шкољка се налази на целом простору винчанске културе широм централне Европе и логична је теорија колеге археолога Драгана Јанковића да је спондилус био монета ове цивилизације – каже др Кнежевић.

Винчанско писмо

То уопште није тешко претпоставити, ако се сетимо да су Винчанци трговали широм Европе, увозили су опсидијан – вулканско стакло из Ердеља, а продавали драгоцену црвену боју од цинабарита с Авале у Грчкој. Баш они су створили модерну пољопривреду ђубрењем тла, а захваљујући томе људи су престали да се сељакају у потрази за храном и постали су седелачка цивилизација.

Најновија геолошка и археолошка открића у Винчи биће јавности представљена на скупу данас у Природњачком музеју.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар