Србија: Пето дете „ризик“ за државу?!


Родитељски додатак не следује онима који су проширили породицу изван границе коју је зацртала држава

Док се упозорава на пад наталитета, смањен је број породица које остварују права на помоћ. Родитељи који добију пето дете на помоћ државе могу да забораве.

Држава је ову годину започела са мањим бројем исплата дечјих и родитељских додатака.

Уз то, новац се уопште не даје породицама које имају више од четворо деце. Наиме, сваки порођај после представља ризик, па га држава не жели преузети. Захваљујући овом апсурду, родитељи који добију пето дете на касу могу да забораве.

Према последњим подацима из Сектора за бригу о породици, дечји додатак у овом часу прима 378.363 малишана, што је за 6.215 деце мање него пре пола године, а родитељски додатак се исплаћује мајкама 60.619 дечака и девојчица, што је у односу на пола године раније, 593 детета мање.

Дечји додатак је искључиво социјална мера, а не мера популационе политике„, објашњава Предраг Петровић, шеф одсека у Сектору за бригу о породици. „Зато он може да се даје породицама које имају четворо деце.“

Ни родитељски додатак не следује онима који су проширили породицу изван границе коју је зацртала држава. Изузетак је само ако мајка добије близанце или тројке на последњем порођају, који се рачуна као четврти.

Петровић додаје да се у писању Закона о финансијској подршци породицама са децом полазило од препорука ”међународних стручних институција”.

Став Светске здравствене организације је да су четири порођаја безбедна и за мајку и за дете, а да је сваки следећи ризичан. И наша земља се зато руководи овом препоруком и на основу тога одређује и цензусе и број корисника„, каже Петровић.

У Савету за права детета оцењују да би локалне самоуправе могле да ураде више на мерама популационе политике, као и на пружању подршке најсиромашнијим породицама. „То данас чини само неколико градова, док остале општине не улажу готово ништа. Зато се све свело на државну помоћ која јесте мала, али макар је сигурна и редовна„, каже проф. Жегарац.

А да се о померању ових граница за сада уопште и не размишља, потврђују и у Републичком савету за права детета, иако не споре да је можда време за неку ревизију прописа.

Не би било лоше урадити свеобухватну анализу о томе да ли би се новац могао давати и родитељима који имају више деце, јер је чињеница да нема баш много породица са петоро, шесторо и више малолетника„, сматра професорка Невенка Жегарац из Савета за права детета. „А управо су те многочлане породице и најсиромашније и помоћ им је најпотребнија. Ипак, мора се израчунати да ли је баш ова врста финансијске помоћи најцелисходнија или је потребно тражити друге механизме да не би била ”скупља дара него мера”.“

Професорка Жегарац каже да у Србији, у односу на величину и развијеност нашег друштва, дечји додатак прима много малишана, али да управо то повлачи одређене последице, па су додаци веома ниски и питање је колико заиста помажу тим породицама.

А нове бројке на чековима ће се уписивати тек у априлу када ће се износи увећати за раст инфлације из протеклих шест месеци. То, међутим, неће донети осетнија побољшања стандарда у овим породицама, што доказује податак да су у последњих пола године дечји додаци порасли за свега 169 динара. С друге стране, родитељски додаци су подебљани за нешто ”озбиљније” износе, али се зато исплаћују у 24 рате. Тако се данас месечна рата креће од 5.710 па до 13.703 динара у зависности да ли се исплаћује родитељима за друго, треће или четврто дете.

Само породице које месечно располажу са мање од 7.730 динара по сваком члану могу да затраже дечји додатак.

Да би породице са ниским примањима оствариле право на дечји додатак, оне морају да испуне одређене услове“, каже Петровић. „Закон прописује не само износе њихових прихода већ и колико имају земље, других непокретности, у колико квадрата живе…

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар