Помрчина наших дана


Српски полицајци уместо да хапсе криминалце, сликају се као криминалци

Где нам је „истекла“ доброта? Србија је две деценије у сиромаштву, у социјалним разликама, транзицијама и епидемији незапослености, корупцији, преварама, аферама, паду друштвених, породичних и моралних вредности. Све више смо „огуглали“ на патње наших комшија или фамилије. Лакше нам је да стрпамо „главу у песак“ пред невољама других. Све је мање узора добрих и честитих људи, а све више превараната, манипуланата, ратних и послератних богаташа. Истина, то није рецепт садашњег времена. Њега је у Србији било и пре 100 година, али не као опште појаве, већ као особине једног друштвеног слоја који је касније „заразио“ друштво по дубини.

Србија се данас бори за улазак у ЕУ, а сваким даном пропадају породице. Данас је тешко пронаћи смисао живота. Тако нестаје понос, тако се „квари“ карактер. Међутим, још су мање поносни и карактерни они којима „све прелива“, који не знају шта ће са богатством. Многи млади животи нестају, јер нема ко да им плати скупе операције. Тако смо сведоци стања унутрашњег пропадања који се не може поправити никаквим уласком у ЕУ, нити страним инвестицијама. Друштво се обликује према моћнима, богатима, према бахатима, према „естради“ и сваковрсном кичу. Најбољи су осуђени на „тешке муке“ понижавања. Зато данас никога и не чуди зашто је толики „одлив мозгова“. Овде не помаже ни Алекса Шантић са песмом „Остајте овде“.

Где смо то себе погубили у борби за мале животе? Где нам је „исцурила“ доброта и солидарност, дата реч и поштење, пријатељство и самопоштовање, кумство и породичност? Млади данас верују у још понешто, у војску и цркву као институције које одржавају друштво и државу. Сахрана нашег блаженопочившег патријарха Павла била је огледало наше огромне патње што одлази такав „духовни пастир“. Србија може бити спашена само ако дође до промене система вредности, до јачања грађанске солидарности, поштовања рада и вредности. Они који воде државу и нацију својим примером треба да покажу да су бољи и чвршћи од већ виђеног моралног талога који је владао Србијом.

Зато да нам буду у памет стихови „Наши дани“ знаменитог песника Диса из 1910. године који гласе: „…Помрчина притиснула наше дане/Не види се јадна наша земља худа;/Ал’ кад пожар подухвати на све стране,/Куда ћемо од светлости и од суда!/Помрчина притиснула наше дане“.

Аутор: Томислав Кресовић
Извор: БКТВ


Напиши коментар