Језуитски ред и нови папа


Лого Језуита

У обнављању Западне цркве има уз Тридентски сабор највише заслуга језуитски ред (S J = Societas Jesu = Дружба Исусова). Основао га је шпански племић и витез Игнацио Лојола, рођен 1491. г. Рањен у једној бици са Французима, лежао је дуго и немајући шта друго да чита, читао је животе светитеља. Жива његова машта, и иначе религиозна, распалила се, те је имао и визија. Одлучио је да ће остати витез, али у служби вери и цркви. У својој тридесетој години почео је да учи латински, богословију и филозофију. У Паризу је са шест другова основао „Дружбу Исусову“, коју је 1540. г. потврдио папа Павле III. – Дружба је била узела у задатак да људско друштво – нехришћане и „јеретике“ – преведе у Римску цркву и да папи послужи ма за који задатак.

Постоје тврдње да се заклетва приликом уласка међу језуите полаже са оштрицом бидежа окренутом ка срцу

Снага тог  реда лежи у необично чврстој организацији, у великој образованости чланова, у истрајности на послу, у самодисциплини и безусловној покорности папи.  Све су то скоро чисто војничке црте. Неки их због тога, али и прича како не презају од ничега, називају ватиканском војском. За ступање у ред издржава се двогодишње искушеништво, затим осам до петнаест година школовања. Одабрани постају у тридесетој години свештеници, а од њих одабрани постају тек у четрдесет и петој professi, уз свог генерала „црног папу“ који је у Риму, чине језгра реда. – Свежину своје воље, верско одушевљење и дисциплину негују у „духовним вежбама“, које сваки издржава четири недеље годишње. Ред духовних вежби је саставио Лојола. Оне сведоче да је врло добро познавао људску душу и знао њоме управљати.

Према тврдњама Едмонда Париса, писца књиге „Тајна историја језуита“, језуити су имали (и имају)велики утицај на културу и образовање, али и мрачну улогу језуитског реда у Првом и Другом светском рату, повезаност са Хитлеровим гестапом и логорима смрти.

По свим западним земљама (за Катарине II и у Русији) отварали су своје средње школе и универзитете. Ученика су имали не само из римокатоличких кругова, него и из бољих кућа других вера. Њихови интернати били су угодни и уз извесне погрешке слободоумно уређени. Тиме им се уплив ширио у најбоље друштвене кругове, а употребљавали су га у корист своје цркве.У свету их гледају са неповерењем посебно због тзв. језуитског морала по коме су дозвољена и неморална средства за неку свету сврху; даље, ако то тражи виша сврха, може се човек и криво заклети, тј. заклети се на оно што мисли, а не на оно што говори. Рад и утицај им је увек невидљив. Због тешке борбе са њима гоњени су из држава и ред им је укинут крајем XVIII в., а обновљен је почетком XIX в.

Долазак језуите на чело римске профитабилне организације као што је Ватикан, за нас православне може да значи само даљи и још много јачи притисак кроз екуменизам, да се што више приближимо ка уједињењу са католичком црквом. Језуитски ред је познат као најјачи ред у католичкој организацији, којим управља генерал или како га неки зову „цни папа“. Броје око 20000 чланова и сви су на истом задатку, чији је крајњи циљ да сви признају папи улогу богочовека на земљи. Овај папа ће само извршавати оно што нареди њихов врх. Недавно су изабрали новог генерала(црног папу) и сада су, избором папе из реда језуита, коначно близу онога сто су планирали. На разним домаћим форумима, сајтовима просто се утркују да честитају долазак новог папе. За ове наше политичаре, полтроне све је јасно, они живе по хедонистичком принципу: „усе, насе и подасе“. Отуда чуди да  на неким „православним форумима или православним фејсбук странама“, можемо видети да православни хришћанин поздрави и честита долазак новог папе, а то је у најмању руку страшно.

Језуити су ВОЈНА организација, а не црквени ред. Њихов вођа је генерал једне армије, а не обичан старешина неког манастира. Циљ ове организације јесте да стекне моћ – у правом смислу те речи – апсолутну моћ, универзалну моћ, моћ контроле над целим светом, којим ће владати један човек (тј. Црни папа, Главни генерал језуита). Тај ‘језуитизам’ је најгори од свих деспотизама, и истовремено, највећа превара од свих превара…“ Наполеон Бонапарта (1769-1821; француски цар)

Ми изгледа нисмо свесни какве проблеме вековима имамо од стране Ватикана. Зло се удружило, а ми честитамо и радујемо се доласку претећи антихриста. Остаје да се Богу молимо да овај језуита не дође у Србију на прославу Миланског едикта. Све да и да се поклони невиним јесеновачким, јадовничким, пребиловачким…и свим зртвама усташко-католичко-ватиканског терора, опет му не треба дозволити улазак на тло српске земље. Јер то његово покајање питање је да ли би било истинито и искрено.

Језуити… су просто војска која помаже Риму да стекне власт над целим светом, којим би у будућности владао сам римски папа као цар… То је њихов крајњи циљ… То је једноставно само жудња за моћи, за прљавим земаљским богатствима, и доминацијом; сви би људи требало да постану њихови робови (тј. робови језуита), они се само за то боре. Они чак можда и не верују у Бога.“ Фјодор Достојевски (1821-1881; руски писац)

Извор: Разни извори


Напиши коментар